Неделање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: кинескиКинески језик користећи Dab solver
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Неделање''' ([[Кинески језик|кинески]]: 無爲 '''''wu wei''''') је један од темељних појмова [[Таоизам|таоистичке]] филозофије. Формулисао га је кинески филозоф [[Лао Це]], у [[6. век п.н.е.|6. веку п.н.е]].
 
''Wu wei'' дословно значи неделање, међутим, то неделање не значи одсуство сваког делања, већ делање до кога долази без напора.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Кад човек поступа спонтано, без намерног разликовања, избора или напора, тада упражњава неделање.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (strpp. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref>
 
== Неделање у Будизму ==
Ред 7:
[[Кинески будизам]] је преузео многе појмове из таоизма, између осталог и неделање, и прилагодио их будистичкој филозофији. Почетком [[5. век]]а, [[Тао-шенг]] (или Хуј-јиан) је повезао таостички појам неделања са будистичким појмом делања, односно [[карма|карме]]. Он је изнео теорију да када човек упражњава неделање, истовремено упражњава не-ум (''wu-hsin''). Ако човек следи начела неделања и не-ума, тада не жуди за стварима нити их се грчевито држи, иако се може бавити разним делатностима. А пошто је последица човекове [[карма|карме]] плод његових жудњи и везивања, човекова дела под тим условима неће повлачити никакву последицу.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Ово представља занимљиво проширење таоистичке филозофије на будизам, и представља важан корак у развоју кинеског будизма, из ког ће настати школа [[ч'ан]].<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
По [[зен]]у, најбоља метода култивисања у циљу постизања [[Будност (будизам)|будности]] је не упражњавати никакво култивисање. Култивисати себе значи вршити намеран напор, што је делање (''yu-wei''). То делање ће сигурно дати неки добар учинак, али он неће бити вечит, јер је узрокован. А "''кад се сила узрока исцрпе, човек се враћа пролазном''" (Хси-јин).<ref name="Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' (strpp. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref>
 
{{цитат|Сва дела су у суштини пролазна. Све силе имају свој последњи дан. Оне су као стрела одапета у ваздух; кад се њена снага исцрпи, она скреће и пада на тло. Сви су повезани са Точком рађања и смрти. Упражњавати култивисање помоћу њих значи погрешно схватити Будину идеју и траћити труд.<ref name="Ju-Lan-285-296"/>|[[Хси-јин]]}}
Ред 17:
 
== Извори ==
{{Извориreflist|2}}
 
== Види још ==
Ред 24:
 
{{клица-филозофија}}
== References ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Филозофска терминологија]]
Линија 30 ⟶ 32:
[[Категорија:Будистички појмови]]
[[Категорија:Зен]]
== References ==
<references />