Петар I Петровић Његош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
=== Сукоб са Наполеоном ===
Године [[1806]]. армије [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] покушавале су да учврсте своју власт у Црној Гори, напредујући из [[Бока Которска|Бококоторског залива]]. Војска Владике Петра I ојачана руским одредима и са руском флотом под вођством адмирала Сењавина, истјерала је [[Француска|француске]] снаге чак и из [[Дубровник]]а.
[[Датотека:Vladika Petar I Petrović Njegoš po francuskom crtežu.png|мини|десно|Владика Петар Први Петровић Његош као ратник (по француском цртежу)]]
Руски цар, [[Александар I Павлович|Александар I]], је покушао убиједити владику Петра да преда Боку [[Аустријско царство|Аустријском царству]], али Владика није хтио пристати већ је наредио да се црногорске снаге учврсте у [[Херцег Нови|Херцег-Новом]]. Александар I је променио свој став и помогао је Црногорцима освојити [[Корчула (острво)|Корчулу]] и [[Брач]].
Даља наприједовања су прекинута доласком француске велике флоте, а руска флота се морала повући да брани [[Јонска острва]]. По [[Тилзитски мир|уговору у Тилзиту]] из [[1807]]. године завршени су сукоби између Француског и Руског царства, а Бока Которска је предата Француској. У рату од 1807—1812, Османске снаге ојачане француским одредима напале су Брда и Црну Гору, али их нису успеле заузети. Владика Петар је одржавао сталне везе са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] за вријеме [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и са њим је склопио савез за ослобођење потчињених [[Срби|Срба]], те је са тим циљем водио знатне борбе са Турцима. [[1813]]. године, Црногорци су уз руску и британску помоћ поново преотели Боку Которску од Француза. [[Бечки конгрес]] који је услиједио исте године је, међутим, вратио Боку Которску Аустријском царству, а Црној Гори није призната независност.
| |||