Афонсо I од Португалије — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
| опис_слике = Афонсо I Португалски
| пуно_име = Афонсо Енрикес
| датум_рођења = [[1109|1109.]].
| место_рођења =
| држава_рођења =
| сахрањен =
| функција = Гроф Португала
| владавина = [[1112|1112.]]. - [[1139|1139.]].
| претходник = [[Енрике Бургундски]]
| савладар = [[Тереза од Леона]]
| наследник = нема, последњи је носио ту титулу
| функција1 = Краљ Португала
| владавина1 = [[1139|1139.]]. - [[1185|1185.]].
| претходник1 = нема, први је носио ту титулу
| савладар1 =
Отац му је био крсташки војсковођа [[Енрике Бургундски]], а мајка леонска принцеза [[Тереза од Леона]]. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти [[1112]]. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.
 
По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 225. стр.</ref>. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. БeоградБеоград</ref>. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам [[папа Иноћентије II]] и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем <ref name="automatski generisano1" />.
 
У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио [[Лисабон]], који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња <ref name="automatski generisano2" />.
 
== Извори ==
{{рефлистreflist}}
 
== Литература ==
* [[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 225. стр.
* А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. БeоградБеоград
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена