Каријеру је почео у ФК БАК из [[Бела Црква|Беле Цркве]] ([[1958]] — [[1960]]), наставио је да брани у [[ФК Раднички Сомбор|сомборском Радничком]] ([[1960]] — [[1961]]). а [[1961|1961.]]. постао је члан [[Нови Сад|новосадске]] [[ФК Војводина|Војводине]] за коју је до [[1969|1969.]]. одиграо 176 првенствених утакмица и из [[једанаестерац]]а постигао шест голова. Од 1969. до 1977. с успехом је чувао мрежу [[Француска|француских]] прволигаша [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ|Марсеја]], [[ФК Бастија|Бастије]] и [[ФК Пари Сен Жермен|Пари Сен Жермена]]. У дресу Олимпика освојио је првенстви и куп Француске. Од повратка у земљу [[1977|1977.]]. вратио се у Нови Сад и од тада је стално је члан стручног штаба и повремено и тренер Војводине.
Као сигуран извођач [[једанаестерац|једанестераца]] у дресу Војводине је постигао 6 погодака. Јединствен је у свету фудбала што је у једној првенственој утакмици [[1963|1963.]]. у Новом Саду притив [[НК Трешњевка|Трешњевке]] из [[Загреб]]а постигао [[хет трик|хет-трик]] изводећи једанестерце, што није пошло за руком ниједном голману на свету.<ref>Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006. књига 4 стрpp. 74.</ref>
Три пута је бранио гол младе селекције ([[1964]] — [[1965]]), два пута [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија „Б“]] репрезентације ([[1961]] — [[1963]]) и 18 пута најбоље селекције [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославије]].
Дебитовао је [[25. октобар|25. октобра]] [[1964|1964.]]. у пријатељскок сусрету против [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]] (1:2) у [[Будимпешта|Будимпешти]], а последњу утакмицу одиграо је [[10. јун]]а [[1968|1968.]]. против [[Фудбалска репрезентација Италије|Италије]] (0:2) у финалној утакмици [[Европско првенство у фудбалу 1968.|Купу европских нација]] у [[Рим]]у.
Као један од најбољих југословенских голмана, врхунац каријере достигао је у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1965/66.|1965/66.]] кад је са Војводином освојио државно првенство.
