Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Током наредних неколико [[десетлеће|деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Само из [[Амстердам|Амстердама]], „''највеће трговачке вароши у хришћанском свету''“, испловиле би два пута годишње флоте од 700 до 800 бродова. Холандија је располагала са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - тзв. [[Холандска источна Индија]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Сулавеси|Целебес]], [[Шри Ланка|Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Холандски насељеници су основали данашњи [[Њујорк]] који се тада звао [[Њујорк|Нови Амстердам]]. Чак су неко време у свом поседу имали и кинеско острво [[Тајван]]. Њена поморска трговина протезала се дуж енглеске, француске, шпанске и италијанске обале све до [[Левант|Леванта]] па све до [[Јапан]]а, а рекама [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].
Гомилајући огромна богатсва из свих крајева света и вишеструко надмашјући своје поморске такмаце највише је угрожавала [[Енглеска|Енглеску]]; у то доба је у рукама Холандије било 9/10 енглеске спољне трговине, а поморска трговина [[Холандија|Холандије]] била је петоструко веће него у [[Енглеска|Енглеској]]. По [[Жан Батист Колбер|Колберовој]] оцени холандска трговина износила је 4/5 целокупне европске трговине. Због тога је Енглеска после револуције [[1648]]. г., проглашења републике и доласка [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] на власт приступила мерама за национализацију свог тржишта. Најважнија мера био је [[Навигацијски акт]] донет [[9. октобар|9. октобра]] [[1651]]. г. чије су одредбе драстично погодиле холандску трговину. Кромвел је повео веома веома агресивну политику експанзије [[Енглеска|Енглеске]], нарочито на валадање морима. Енглеска је усвојила политку која је би се укратко свела на: „Ко влада морем, тај влада трговином света, а ко влада светском тговином, поседује светска богатства и влада светом.“
Ситуација између Низоземске републике и [[Енглеска|Енглеске]] је убрзо кренула ка ратном решењу проблема. Холандска ратна морнарица није одговарала ни проближно јачини, задацима и замаху трговачке морнарице. Но, географски положај Низоземске био је управо идеалан за превожење прекоморске робе у [[Европа|Европу]], али јој је [[Енглеска]] својим положајем могла затворити оба морска прилаза - и кроз [[Ламанш]] и кроз [[Северно море]].
| |||