Викинзи — разлика између измена

207 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
→‎= Викиншка уметност: Исправио сам типографске грешке
(→‎= Викиншка уметност: Исправио сам типографске грешке)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
{{main|Викиншки бродови}}
 
== Викиншка уметност ==
{{main|Викиншка уметност}}
Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[19. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10.]] и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима.
. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10.]] и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима.
Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа.
[[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у [[9. век]]. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебино у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга.
 
Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]]препун се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препунеје динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. ''Gripping-beast style'', швед. ''Gripdjurstil''). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвиме објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а.
 
Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре.
Анониман корисник