Јан Сибелијус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 2001:14BA:8FE:F800:B8E5:DC47:517A:3F16 (разговор) на последњу измену корисника… |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Композитор
| име = Јан
| слика = Jean Sibelius 1939.jpg
| опис_слике = Јан
| датум_рођења = [[8. децембар]] [[1865]].
| место_рођења = [[Хеменлина]]
Ред 20:
|награде =
}}
'''Јан
Снажна уметничка личност своје земље. Финска национална музичка школа, коју су утемељили композитори као [[Фредерик
== Биографија ==
Још у детињству, испољио је велику љубав према музици. Често је у наступу огорчења што му мајка Марија није дозвољавала да се посвети музици, са [[виолина|виолином]] у руци одлазио у природу и тамо свирао.
Једно време је студирао право, а са 14 година почео је учити певање, а студирао је [[теорија музике|теорију]], композицију и виолину. У почетку су најјаче потицаје његовом стварању дале легенде из народног епа „[[Калевала]]", но никада није уносио у своја дела народну мелодију и ритмику, већ је компоновао у њиховом духу. Током 1891. године оженио се шест година млађом Аино Јарнефелт, из породице композитора [[Армас Јарнефелт|Армаса Јарнефелта]] и са њом је у срећном браку поживео до краја живота. Године 1897, добио је државну стипендију, која му је омогућила да се у целини посвети компоновању. Након многих путовања по Европи, створио је музичка дела, која су му била више интернационална, а по стилу класицистичка, са снажним упливом [[Клод Дебиси|Дебисијевог]] музичког [[импресионизам|импресионизма]] и тонске рафинисаности, а исто тако и под утицајем Европске позне романтике, синтетизујући ове тековине свог времена и градећи на њима свој лични стил. Након великог броја [[Композиција (музика)|композиција]], компонованих у првом периоду, између 1888. и 1905. године (временски размак од 17 година и чак око 50 нумерисаних ''опуса''),
Последњи јавни наступ имао је [[1924]]. године, а на њему је диригирао своје ремек-дело „[[Sedma simfonija Žana
== Преглед стваралаштва ==
Музичко стваралаштво Јана
На пољу камерне музике, компоновао је низ комада за виолину и клавир, груписаних у мање или веће целине, збирке, затим соло - песме за глас и клавир и известан број гудачких квартета.
На пољу [[Концерт (музичка композиција)|концертантне]] музике,
[[Концерт за виолину и оркестар (
На пољу балетске музике,
== Симфонијске поеме ==
* Кулерво, поема, опус 7 ([[1892]])
* Ен Сага, симфонијска поема опус 9 (1892)
* [[Лабуд из Туонела (
* [[Финландија (
* Тужни валцер, опус 44 ([[1902]])
* Кћер Побјоле, симфонијска поема, опус 48, инспирисана ''Калевалом'' ([[1905]])
* [[Ноћно јахање и свитање (
* Бард, симфонијска медитација, опус 64 ([[1911]])
* Океаниде, симфонијска поема, опус 73 ([[1913]])
* [[Тапиола (
* [[Куолема]], [[Тужан валцер]], симфонијска поема опус 44, музика за драму „Смрт“ [[Арвид
== Симфоније ==
У својих седам инструменталних симфонија,
* I Симфонија у e--{moll}--у -{op}- 39 ([[1899]])
* [[II Simfonija (
* [[III Simfonija (
* IV Симфонија у a--{moll}--у -{op}- 63 ([[1909]] - [[1911]])
* [[Пета Симфонија (
* VI Симфонија у d--{moll}--у -{op}- 104 ([[1923]])
* [[Sedma simfonija Žana
== Референце ==
Ред 85:
* [http://music.download.com/jessicahung/3600-8312_32-100678112.html?tag=MDL_artist_tab_apsongs Sibelius Violin Concerto in D minor, Op. 47: II. Adagio di molto]
{{DEFAULTSORT:
[[Категорија:Рођени 1865.]]
|