Јан Сибелијус — разлика између измена

| име = Јан СибелиусСибелијус

| опис_слике = Јан СибелиусСибелијус

'''Јан СибелиусСибелијус'''<ref>[http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+3/807334/%D0%88%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81%3A+%22%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BE%22+ Јан Сибелијус: „Кулерво"], РТС</ref><ref>[http://www.svetigora.com/node/11139 Музичка енциклопедија XXXIII], Радио Светигора</ref><ref>[http://polja.rs/polja473/473-23.pdf Tamo gde je SibeliusSibelijus utonuo u tišinu]</ref><ref>[http://beseda.rs/portal/arhiva/adagio/2497-2012-04-10-10-01-01.html Финска национална школа], Беседа</ref> ({{јез-шве|Jean Sibelius}} /ʒɑn sɪˈbeɪlyʊs/<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/jean+sibelius ИПА]</ref>; [[Хеменлина]], [[8. децембар]] [[1865]] — [[Аинола]], [[20. септембар]] [[1957]]) био је фински композитор.

Снажна уметничка личност своје земље. Финска национална музичка школа, коју су утемељили композитори као [[Фредерик ПациусПацијус]], [[Аксел Габријел ИнгелиусИнгелијус]] и [[Роберт Кајанус]], са музичком харизмом Јана СибелиусаСибелијуса, стекла је међународни углед и признање.

СибелиусСибелијус је рођен у [[Хеменлина|Хеменлини]] у Великој кнежевини Финској у породици у којој се говориопричало шведски. Отац му је био доктор Кристијан Густаф СибелиусСибелијус, а мајка Марија Карлота СибелиусСибелијус (девојачко презиме Борг). Премда су га знали као Јанеа, током својсих студентских дана почео је да користи француски облик свог имена, Јан, инспирисан визиткартом свог стрица који се бавио поморством.

Једно време је студирао право, а са 14 година почео је учити певање, а студирао је [[теорија музике|теорију]], композицију и виолину. У почетку су најјаче потицаје његовом стварању дале легенде из народног епа „[[Калевала]]", но никада није уносио у своја дела народну мелодију и ритмику, већ је компоновао у њиховом духу. Током 1891. године оженио се шест година млађом Аино Јарнефелт, из породице композитора [[Армас Јарнефелт|Армаса Јарнефелта]] и са њом је у срећном браку поживео до краја живота. Године 1897, добио је државну стипендију, која му је омогућила да се у целини посвети компоновању. Након многих путовања по Европи, створио је музичка дела, која су му била више интернационална, а по стилу класицистичка, са снажним упливом [[Клод Дебиси|Дебисијевог]] музичког [[импресионизам|импресионизма]] и тонске рафинисаности, а исто тако и под утицајем Европске позне романтике, синтетизујући ове тековине свог времена и градећи на њима свој лични стил. Након великог броја [[Композиција (музика)|композиција]], компонованих у првом периоду, између 1888. и 1905. године (временски размак од 17 година и чак око 50 нумерисаних ''опуса''), СибелиусСибелијус донекле смањује број дела која ствара, а у формалној и мелодијско - ритмичкој структури тежи све већој концентрацији музичког материјала и прочишћавању личног стила. Тако у другом свом стваралачком периоду, између 1905 и 1924. године, ствара низ дела (то је још око 55 ''опуса'', али распоређених на период од 19 година), која су по прегледности тема и по формалној и мелодијско - ритмичкој структури, значајно сконцентрисана у мањем броју засебних целина, ставова.

Последњи јавни наступ имао је [[1924]]. године, а на њему је диригирао своје ремек-дело „[[Sedma simfonija Žana SibeliusaSibelijusa|Седму симфонију]]", која је била и задња симфонија коју је написао и која је у свој својој прегледности, остварила концентрацију музичких мисли и структуре. Ваља овде приметити да је СибелиусСибелијус последње дело (''опус 116'') компоновао 1929. године - значи, још 11 ''опуса'' у наредних пет година - и да је отада живео у повучености имања ''ЈарвенпааЈаверпаа'' недалеко од [[Хелсинки]]ја, последњих 28 година свог дугог живота. Пред крај живота, уништио је рукопис своје несуђене Осме Симфоније, који је у међувремену начинио.

Музичко стваралаштво Јана СибелиусаСибелијуса обухвата укупно 116 дела или ''[[опус]]а'', компонованих између 1888. и 1929. године. СибелиусСибелијус је стварао на разним музичким подручјима.

На пољу [[Концерт (музичка композиција)|концертантне]] музике, СибелиусСибелијус је компоновао култно дело за виолину, његов најомиљенији инструмент:

[[Концерт за виолину и оркестар (СибелиусСибелијус)|Концерт за виолину и оркестар]], д - мол, опус 47 (1903 - 1905).

На пољу балетске музике, СибелиусСибелијус је компоноваокомпновао два краћа балета: Пелеас и Мелисанда (према [[Морис Метерлинк|Метерлинковом]] комаду и Бура (према [[Вилијам Шекспир|Шекспиру]]). Такође је написао и две самосталне оркестарске свите: Карелија, свита опус 11 (1894) и Љубавна свита, опус 14 (1894. године, за камерни оркестар).

СибелиусСибелијус је ипак, велики мајстор симфонијске музике. Ту је оставио велики број једноставачних симфонијских поема и седам инструменталних симфонија.

СибелиусСибелијус је компоновао укупно 13 симфонијских поема. У њима се инспирише националном историјом и митовима из прошлости Финске. Као и њеном борбом за ослобођење од Царске Русије, у чијем је саставу била од 1809. до 1919. године. Најпознатије СибелиусовеСибелијусове поеме, редовно присутне на програмима [[концерт|концерата]] свуда у свету су:

* [[Лабуд из Туонела (СибелиусСибелијус)|Лабуд из Туонела]], легенда за оркестар број 3, опус 22 ([[1896]])

* [[Финландија (СибелиусСибелијус)|Финландија]], симфонијска поема опус 26 ([[1899]])

* [[Ноћно јахање и свитање (СибелиусСибелијус)|Ноћно јахање и свитање]], симфонијска поема опус 55 ([[1908]])

* [[Тапиола (СибелиусСибелијус)|Тапиола]], симфонијска поема опус 112, поема Финске шуме ([[1926]]).

* [[Куолема]], [[Тужан валцер]], симфонијска поема опус 44, музика за драму „Смрт“ [[Арвид ЈарнефелтЈернефелт|Арвида ЈарнефелтаЈернефелта]] ([[1903]])

У својих седам инструменталних симфонија, СибелиусСибелијус полазећи од музичке и фолклорне традиције своје земље, уткива је у симфонијске облике Европског музичког романтизма деветнаестог и почетка двадестог века, смело концентришући, сједињавајући тај облик, чиме му даје властити уметнички печат. Седам СибелиусовихСибелијусових симфонија су:

* [[II Simfonija (SibeliusSibelijus)|II Симфонија у D--{dur}--у -{op}- 43]] ([[1901]] - [[1902]])

* [[III Simfonija (SibeliusSibelijus)|III Симфонија у C--{dur}--у -{po}- 52]] ([[1907]])

* [[Пета Симфонија (СибелиусСибелијус)|V Симфонија у -{Es}---{dur}--у -{op}- 82]] ([[1915]] — [[1919]])

* [[Sedma simfonija Žana SibeliusaSibelijusa|VII Симфонија у C--{dur}--у -{op}- 105]] ([[1924]]).

{{DEFAULTSORT:СибелиусСибелијус, Јан}}