Едикт из Фонтенблоа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
 
==Последице опозива Нантског едикта==
Намера Луја XIV је била да у Француској постоји само католичка црква. Због тога је наредио уништење свих хугенотских цркви и затварање свих протестантских школа. Краљ је већ [[1681]]. донео меру, којом је застраживаозастрашивао хугеноте. Наредио је да се по хугенотским кућама сместе војници [[драгони]], који су злостављали укућане. Све је то било са намером да хугеноти промене веру. Мера застрашивања помоћу драгона није била довољна, него је краљ едиктом из Фонтенблоа затворио све цркве и укинуо толеранцију, која је уведена [[Нантски едикт|Нантским едиктом]] [[1598]].
 
[[Француска|Француску]] је током двадесет година напустило 200.000 до 500.000 хугенота. Тражили су азил у Енглеској, Холандији, Данској, немачким државицама, Јужној Африци и Северној Америци. Сам Луј XIV је [[17. јануара]] [[1686]]. тврдио да је од 800.000 до 900.000 хугенота у Француској остало њих 1.000 до 1.500.