Hadžiluk — разлика између измена

{{Друго значење|о ходочашћу у другим религијама|[[Ходочашће]]}}

{{Islam-lat}}

 

'''Hadžiluk''' ili '''hadž''', ({{lang-ar|حج|el}} ''{{transl|ar|DIN|Ḥaǧǧ}}'') godišnje je [[hodočašće]] [[Musliman|muslimana]] u [[Meka|Meku]], i predstavlja jedan od [[pet stubova islama]].

 

 

Kaže se da je [[Мухамед|Muhamed]] rekao da je hodočašće neka vrsta kazne. Razlog za to je činjenica da hadžiluk može pasti u bilo kojoj sezoni, a najteže je leti i tegobe putovanja znaju biti za mnoge hodočasnike fatalne.

Hodočašće u Meku je peti stub islama. Ono se najčešće vrši tokom prvih deset dana zulhidže (dvanaesti mesec islamskog kalendara).

* puta u Meku;

* dolaska u Meku;

Kada je u pitanju poreklo islamskog hadžiluka, ni sam Muhamed se nije uvek isto odnosio prema hadžiluku. On se za njega prvi put zainteresovao u Medini. Tome je bilo više razloga, kao na primer dobar ishod [[Bitka na Bedru|bitke kod Bedra]]. U periodu kada pada objava o Ibrahimovoj veri, na koju se Kur`an poziva kao na izvorni oblik judaizma i islama, Kaba postaje središte verskog zanosa. U tom razdoblju se hadžiluk počeo smatrati dužnošću prema Bogu.

 

 

== Islamsko hodočašće ==

Neprekidno polagano kretanje hodočasnika preko centralne Afrike, od [[Сенегал|Senegal]]<nowiki/>a, [[Либерија|Liberije]], [[Нигерија|Nigerije]], uvek je u pokretu prema Istoku, i stalno brojčano raste kako se napred kreće. Neki idu pešice, drugi na kamilama. Većina njih su muškarci ali ima i žena i dece. Oni trguju, prose, oni određuju svoj put u časnu Meku (al-Mukarrama) i [[Medina|presvetli grad]] (al-Medina al-Munawwara). Mnogi padaju na putu i smatraju se mučenicima; oni koji prežive na kraju okrenu se nekoj zapadnoj luci [[Црвено море|Crvenog mora]], odakle ih transportuju na drugu stranu specijalnim brodovima. Četiri veća karavana su ipak iz [[Јемен|Jemen]]<nowiki/>a, Iraka, [[Сирија|Sirije]] i [[Египат|Egipta]]. Svaka od ovih zemalja je svake godine na čelu karavana slala ''mahmil'' kao simbol svoje veličine. Mahmil je raskošno ukrašena nosiljka, nosi je kamila koja se ne jaše nego vodi. Još od trinaestog stoleća ove mahmile šalju muslimanske poglavice, željni da pokažu svoju samostalnost i da dokažu svoja prava na zaštitu svetih mesta. Savremena predaja smatra da je sredinom trinaestog veka ideja o mahmilu potekla od Šadžaradur (Šaǧar-al-Durr), žene jednog od poslednjih [[Ајубиди|ajubidskih]] [[Ајубидски владари|sultana]]. Međutim, nekoliko ranih dela pripisuju ovaj običaj [[Омејади|umajadskom]] vicekralju Iraka, čuvenom al-Hadžadžu (al-Haǧǧaǧ). Bez obzira koja je od ove dve priče tačna, potpuno je sigurno da je [[Мамелуци|Mameluk]] [[Бајбарс|Bajbars]], koji je slavio taj događaj sa naročitim svečanostima, ovaj običaj postavio na čvrste temelje. Poslednjih godina sirijski i egipatski karavani ističu se svojom veličanstvenošću i sjajem. Prosečan broj hadžija između dva svetska rata godišnje je iznosio oko 172 000. Službene statistike za 1958.god. tvrde da je te godine broj iznosio 620 280 ljudi. Godine 1959. broj hodočasnika se popeo na jedan milion. Egipat i Pakistan su poslali najveći broj hodočasnika. U eri hodočašća [[Hidžaz]] je dobijao glavne izvore svojih prihoda sve do otkrića naftonosnih izvora.

 

 

Granica je povučena samo između vernika i ostalog čovečanstva. Ovi hodočasnički skupovi su, bez sumnje, doprineli svoj udeo u ostvarenju ovog rezultata. Dalje, oni su pružali izvanredne prilike za propagiranje sektaških ideja među narodima koji dolaze iz zemalja koje nisu zajedno povezane modernim sredstvima komunikacija i gde još glas štampe nije živi glas. Takav pokret kao što je, npr. Sanusi u severnoj Africi, odavde vuče svoje poreklo i za svoje brzo rasprostranjenje treba da zahvali međusobnim razgovorima vođenim u Meki.