Лициније II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
У време када је [[Римско царство]] било подељене између четворице међусобно несложних августа, Константин, владар [[Галија|Галије]], Британије и [[Хиспанија|Хиспаније]], и Лициније, владар подунавских и балканских провинција су крајем [[311]]. или почетком [[312]]. године склопили савез. Константин је своју осамнаестогодишњу сестру Констанцију верио за више него дупло старијег Лицинија и венчање је обављено нешто касније, фебруара [[313]]. у [[Милано|Милану]]. До краја [[313]]. Константин је био господар свих територија Римског царства западно од Италије, а Лициније крајева источно од [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]].
 
Констанција је Лицинију родила сина у јулу или августу [[315]]. године. Иако је овај догађај требало да зближи два амбициозна савладара он је вероватно убрзао њихов сукоб пошто се показало да и Лициније може да рачуна на династичку будућност. [[Bellum Cibalense|Први грађански рат]] између Константина и Лицинија вођен је у току 316. године. Током битке код Цибале, која се одиграла [[8. октобар|8. октобра]] [[316]]. године, Лициније је са мајком боравио у царској резиденцији Сирмију (данас [[Сремска Митровица]]). Након изгубљене битке август Лицинјие је своју породицу и царску ризницу преместио у Сердику одакле је још једном повео војску на Константина. После нове тешке битке, савладари су склопили мир али је Лициније морао да преда све територије у европи[[Европа|Европи]] сем [[Тракија|Тракије]]. Константин је заузврат [[1. mart|1. марта]] [[317]]. у Сердики (данас [[Софија]]) прогласио за цезаре своје синове [[Krisp|Криспа]] и [[Konstantin II|Константина II]] и сестрића Лицинија II. Два августа су између себе уговорила и конзуларне парове за наредних неколико година тако да је [[319]]. мали Лициније био титуларни источни конзул док је његов западни конзул био [[ујак]] Константин.
 
[[Image:Licinius gold multiple CdM Beistegui 232.jpg|thumb|left|'''Лициније и његов син Лициније II''' на златном медаљону искованом у Никомедији 320. године. И август и цезар су у свему идентични осим у величини и обележени су ореолима који су у то време били уобичајни део паганске естетике.]]