Волапик (језик) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
м
{{bez_izvora}}
{{сређивање|||||Књижевност}}
{{Кутијица за језик
[[Језик]] > [[плански језици|плански језик]] > Волапик
|име=волапик
----
|изворноиме={{lang|el|Ελληνικά}}<br />''{{transl|el|ISO|Ellīniká}}''
 
|изговор=
'''Име:''' волапик (Volap&uuml;k)
|боја=
<br />'''корисника:''' неколико десетина
<br />'''|државе:''' нигде=нема
|регија=
<br />'''порекло:''' сачињен од [[Johann Martin Schleyer]] (Шлајер), 1879
<br />'''корисника:''' |број=неколико десетина
<br />'''писмо:''' [[латиница]]
|позиција=
<br />'''ISO 639-код''' ''vol'' и ''vo''
|пор1=творевина Јохана Мартина Шлејера 1879.
 
|пор2=
<br />'''|писмо:''' =[[латиница]]
|службени=
|мањински=
|iso1=''vol''
|iso2b=''vo''
|iso2t=
|lc1=
|ld1=
|lc2=
|ld2=
|lc3=
|ld3=
|lc4=
|ld4=
|lc5=
|ld5=
|lc6=
|ld6=
|lc7=
|ld7=
}}
'''пример:''' [[Молитва Господња|Оченаш]]:
<blockquote><em>
 
== Историја ==
 
Године [[1879]]. [[Немачка|немачки]] калуђер, [[Јохан Мартин Шлејер]] (Johann Martin Schleyer) објавио је пројекат новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик [[волапик]] стиче више од стотинак хиљада присталица у [[Европа|Европи]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.
 
 
=== Изговор и писање ===
 
У волапику пише се латиницом тако да сваком слову одговара једна гласовна вредност. У његовом алфабету не постоје слова q, w, (a у првом пројекту) ни слово r. У следећој листи дата су слова (алфабет) волапика, и гласовне вредности по [[IFA|међународној фонетској транскрипцији]]:
 
 
=== Речник ===
 
Шлејер је преузео фонд речи из различитих европских језика, често измењене до степена тешког препознавања. На пример, "vol" (свет) и "p&uuml;k" (језик) потиче од енглеских речи "world" и "speech". Те су измене имале два основна разлога: Шлејер је избегао уметање сугласника, тешке многима за изговор и избегао је "r", уместо којег употребљава "l" јер они чији је матерњи језик кинески не разликују те две фонеме. Мада са лингвистичког аспекта неважне „деформације“ су добродошле противницима волапика да му се наругају. (Сада „логички“ језик [[ложбан]] слично деформише речи да би их ускладио са својим логичким правописом).
 
=== Морфологија ===
 
Граматика волапика ослања се на правила преузета из индоевропских језика са правилима, која немају изуузетака: граматички облици творе се додавањем на корен речи непроменљивих граматичких додатака, слично као у немачком. Именице имају флексије за 4 падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив. Глаголи добијају флексије за време, свршен и несвршен облик, лице, број и (у трећем лицу) за пол субјекта. Множина се добија помоћу наставка "-s": "ob" = ја, "obs" = ми, итд.
Реформе које је извршио Де Јонг су донекле поједноставиле граматику, избегле су се донекле врсте речи са флексијама за пол код заменица и афикаса.