P-47 тандерболт — разлика између измена

''Тандерболт'' је најзначајнији [[ловачко-бомбардерски авион|ловац-бомбардер]] који је учествовао у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Рекордер је по величини, [[маса|маси]], робусности, ватреној моћи, аутономији лета (дужини времена остајања у ваздуху) и у максималној брзини у хоризонталном лету. Он је највећи [[ловачки авион]], с клипно-елисном погонском групом, у целој ваздухопловној историји. Користио се и као ловац-бомбардер и пратилац других борбених авиона на дуготрајним летовима на великим висинама. Његова чврста конструкција и [[Радијални клипни мотор|радијални мотор]] (двострука звезда) с ваздушним хлађењем, обезбедили су му велику толеранцију на отежанеекстремне услове коришћења и оштећења у борби. Током Другог светског рата, -{''P-47}-'' је учествовао у готово свим активним ратним подручјима, у ваздухопловствима више савезничких земаља.

''Тандерболти'' су имали ''ватрено крштење'' [[10. март]]а [[1943]]. године изнад [[Француска|француске]].

Први сукоб у ваздушном простору [[Немачка|немачким]] авионима десио се [[15. април]]а [[1943]]. године, када је [[пилот]] [[Дон Блакесли]] ''Тандерболтом'' оборио први непријатељски авион [[Фоке-Вулф Fw-190|Fw-190]]. У току целог рата су остали рекордери, у победама ''Тандерболтом'' у ваздушним борбама, пилоти: Френсис „Габи“ Габрески, са 28 победа, и Роберт С. Џонсон, са 27 победа.

Прва мисија праћења '''B-17''' је била на почетку бомбардовања [[Немачка|Немачке]], [[17. август]]а [[1943]]. године. Мисије праћења бомбардера су се наставиле из база у [[Италија|Италији]], а у нападима на [[јапан]]ска острва из [[Аустралија|Аустралије]].

У тренутку отпочињања оружаног сукоба у [[Кореја|Кореји]], [[25. јун]]а [[1950]]. године, ''Тандерболт'' је био у наоружању америчког ваздухопловства, али није коришћен за интервенцију, већ је уместо њега коришћен [[P-51 Мустанг|-{P-51}- Мустанг]]. ''Тандерболт'' није коришћен иако је био далеко ефикаснији и отпорнији од [[P-51 Мустанг|-{P-51}- Мустанга]], поготову за такву врсту ратовања. За то је било више разлога, а међу њима се спомињу буџетска ограничења, недостатак резервних делова, кампања за убрзани прелазак на борбене авионе с [[Млазни мотор|млазним мотором]] итд.<ref name="Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War">{{cite web|url=https://sobchak.wordpress.com/2012/04/24/article-why-the-u-s-air-force-did-not-use-the-f-47-thunderbolt-in-the-korean-war/|title=Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War| quote =Why the U.S. Air Force did not use the F-47 Thunderbolt in the Korean War|author = Michael D. Rowland| date =2003| format = |publisher=sobchak.wordpress.| location = | language = {{en}} |accessdate = 25. 8. 2015.}}</ref><ref name="Republic P-47 Thunderbolt [Caza Bombardero]"/>

Амерички ваздухопловни оперативци и пилоти су поново жалили за ''Тандерболтом'' у [[Вијетнамски рат|Вијетнамском рату]] (1959—1975), из оправданих разлога. Прво, рат је имао герилско обележје по прашумама и мочварном терену, с мањим групацијама снага. Друго, с тадашњим основним борбеним авионом [[F-4 Фантом|Фантомом]] је направљена концепцијска грешка што није био наоружан сталним ватреним оружјем. Озбиљно је било постављено питање повратка ''Тандерболта'' у оперативну употребу, који би био веома ефикасан у тим условима ратовања. Коначно се закључило да за то не постоје реални услови.