Јован Скерлић — разлика између измена

Зато су у његовој историји књижевности рђаво прошли неки [[писац|писци]] који су му били далеко својим темпераментом и својим социјалним и [[морал]]ним схватањима, а сувише добро неки писци који су њему били драги због своје [[просветитељство|просветитељске]] и социјалне настројености. Тако схватајући књижевност, он се сав посветио домаћој литератури и у њој испитивао утицаје места, времена и расе, узајамност са [[Европа|европским]] [[идеја]]ма и [[друштво|друштвеним]] и [[култура|културним]] приликама. Он је имао нарочито развијено [[историја|историјско]] осећање да запази основне црте које карактеришу једну епоху или генерацију и да те црте разради, среди и представи. Исто тако, за оцену [[књига]] и [[писац]]а он је имао највише смисла за основне карактеристике у општим потезима и у томе се ретко преварио. Захваљујући тим особинама, он је могао не само да као [[књижевна критика|књижевни критичар]] непрекидно и систематски прати развитак савремене предратне књижевности, већ и да изврши један огроман посао: да напише историју целокупне нове [[српска књижевност|српске књижевности]] од почетка [[18. век]]а до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Тако је он васкрсао читава раздобља наше прошлости — 18. век, омладински романтичарски покрет, доба [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]], затим многе већ заборављене писце, као [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Александар Сандић|АлександрaАлександра Сандићa]],[[Јован Стерија Поповић|Јована Стерију Поповића]], [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]] и друге. Доследан своме методу и радећи брзо и много, Скерлић је каткада пренебрегао да истакне многе [[уметност|уметничке]] танчине и да неке његове опште карактеристике о старијим писцима остану недовољно документоване.