Узбуњивач — разлика између измена

У [[енглески језик|енглеском језику]] се користи термин -{whistle-blower}- (дословно звиждач; дувач пиштаљке) који се употребљава да би се означила особа која обавештава неморалну или нелегалну радњу друге особе или [[организација|организације]].<ref>{{cite web|title=whistle-blower |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/whistle-blower|website=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> За прву савремену употребу овог термина сматра се употреба од стране америчког грађанског активисте [[Ралф Најдер|Ралфа Нејдера]] у његовој књизи -{Whistlebowing}- из 1972. године.<ref name=nader>{{Cite book|last1=Nader,|first1=Ralph|last2=Petkas|last3=Blackwell|title=Whistle Blowing|date = 18. 3. 1974.|publisher=Penguin Books}}</ref> Међутим постоје бројни ранији примери употребе у сличном контексту, као на пример за означавање особа које су информисале јавност о [[Масакр у Ми Лају|масакру америчких трупа у Ми Лају над вијетнамским цивилима]],<ref>{{cite journal|title=The Lawton Constitution|journal=The Lawton Constitution|year=1969|pages=36}}</ref> <ref>{{cite web|title=The meaning and origin of the expression: Whistle-blower|url=http://www.phrases.org.uk/meanings/whistle-blower.html|website=The Phrase Finder|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> или да би се означили од стране полиције [[инсајдер]]и у америчкој [[Мафија|Мафији]].<ref>{{citeCite book|last1=Johnson|first1=Roberta Ann|title=Whistleblowing: When it Works--and why|year=2003|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=London|page=4}}</ref>

Први забележено узбуњивање се је десило 1777. године током [[Америчка револуција|Америчке револуције]] када су два официра [[америчка ратна морнарица|америчке морнарице]] узбунили о мучењу британских војника од стране америчке морнарице. На основу овог случаја [[конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички конгрес]] је донео први закон којим би се штитили узбуњивачи. <ref>{{cite journal|title=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|journal=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|date=30. 7. 1778.|url=http://memory.loc.gov/cgi-bin/query/r?ammem/hlaw:@field%28DOCID+@lit%28jc01172%29%29|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=732}}</ref>

Случај [[Едвард Сноуден|Едварда Сноудена]] је био прекретница у историји узбуњивања и узбуњивача, зато што је изазвао огромни међународни публицитет, скандал и покренуо је „велику дебату о масовном надзору, тајновитости влада и равнотежи између [[национална безбедност|националне безбедности]] и приватних информација.“ <ref name=bbc>{{cite web|title=http://www.bbc.com/news/world-us-canada-23768248|url=Edward Snowden: Timeline|website=BBC|publisher=BBC|accessdate=16. 4. 2015.|date=20. 8. 2013.}}</ref>

па до 1.5 милиона докумената НСА-е.<ref>{{cite web|last1=Strohm|first1=Chris|last2=Wilber|first2=Del Quentin|title=Pentagon Says Snowden Took Most U.S. Secrets Ever: Rogers|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2014-01-09/pentagon-finds-snowden-took-1-7-million-files-rogers-says|website=Bloomberg|accessdate=16. 4. 2015.|date=10. 1. 2014.}}</ref> Сам Сноуден је изјавио у интервјуу за Гардијан, да је све документе сам прегледао како би раздвојио оне који су у јавном интересу од оних који нису, и истиче да је било доста докумената које није објавио, а које би имале велики одјек и покренули још неке дебате.<ref>{{cite web|last1=Greenwald|first1=Glenn|last2=MacAskill|first2=Ewen|last3=Poitras|first3=Laura|title=Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations|url=http://www.theguardian.com/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance|website=The Guardian|accessdate=16. 4. 2015.|date=11. 6. 2013.}}</ref>

Случај Едварда Сноудена је довео до јављања такозваног ''Сноуденовог ефекта'' (-{The Snowden Effect}-). Сноуденов ефекат се може дефинисати као „директно и индиректно повећање јавне информисаности, као последица догађаја и извештаја која су уследила након објављивања тајних докумената Едварда Сноудена о надзору које су спроводиле САД.“ Наиме, изношење тајних података у јавности је покренуло низ догађаја: владе земаља су почеле да износе информације у јавност о стварима које су пре тога сматрале тајним, новинари који нису били у контакту са Сноуденом почели су да истражују и да расветљавају позадину догађаја, покренуте су разне дебате о стварима које се сматрају за тајном и слично. Резултат свега тога је већа информисаност о [[државни надзор|државном надзору]], него што је то био случај, пре објављивања.<ref name=PressThink>{{cite web|title=The Snowden Effect: definition and examples|url=http://pressthink.org/2013/07/the-snowden-effect-definition-and-examples/|website=PressThink|accessdate=16. 4. 2015.|date=5. 7. 2013.}}</ref>

Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015.}}</ref>

Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД-у 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се је повећао за око 83%, што може имати негативан ефекат на будућа узбуњивања. Такође је повећана и појава физичког насиља, па је тако 2009. само 4% узбуњивача искусило неки облик физичког насиља, док се је 2011. тај број повећао на 31% и престигао ненасилне облике одмазде.<ref name=ORourke>{{cite web|last1=O’Rourke|first1=Morgan|title=Whistleblower Retaliation on the Rise|url=http://www.rmmagazine.com/2012/09/13/whistleblower-retaliation-on-the-rise/|website=Risk Managment Society|accessdate=16. 4. 2015.|date=13. 9. 2012.}}</ref>

Законом о [[Агенција за борбу против корупције (Србија)|Агенцији за борби против корупције]], директорка Агенције је у јулу 2011. донела Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију (о узбуњивачима), први такав пропис у Србији.<ref name=Svedocenja>{{cite journal|last1=Гочанин|first1=Соња|last2=Ђурић|first2=Снежана|last3=Грујић|first3=Новак|title=Две године заштите: Сведочења узбуњивача|date=Новембар 2013|url=http://pistaljka.rs/public/banners/svedocenja-uzbunjivaca-cir.pdf|accessdate=16. 4. 2015|publisher=Удружење Еутопија|location=Београд|language=српски}}</ref> [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] је усвојила Закон о заштити узбуњивача 25. новембра 2014.<ref>{{cite news|title=Скупштина усвојила Закон о заштити узбуњивача|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=225298|accessdate=16. 4. 2015|publisher=Влада Републике Србије|date=25. 11. 2014.}}</ref> године.