Узбуњивач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 38:
[[Едмунд Дин Морел]] је одиграо велику улогу 1890их година у разоткривању [[колонијализам|експлоатистичке]] и деструктивне политике [[Белгија|Белгије]] према Конгу, тако што је радећи у британској поморској компанији која је била ангажована од стране [[Слободна Држава конго|Слободне Државе Конго]], увидео да бродови из Белгије у Конго долазе готово празни са [[кавез]]има и оковима, а враћају се пуни са разним добрима, па и робовима. Своја запажања је износио у новинама.<ref>{{cite web|title=Leopold II, E D Morel & Congo|url=http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_leopoldmorel.htm|website=bouncing-balls.com|accessdate = 14. 4. 2015.}}</ref>
 
[[Студија сифилиса у Таскигију|Таскигијски експеримент са сифилисом]], коју је спроводила влада САД над црним становништвом у периоду од 1932. до 1972. године, је открио [[Питер Бакстен]], радник у [[Јавна здравствена служба|Јавној здравственој служби]]. <ref>{{citeCite book|last1=Thomas|last2=Stephen B|last3=Quinn|first3=Sandra Crouse|title=The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: Implications for HIV Education and AIDS Risk Education Programs in the Black Community|year=1991|publisher=American Public Health Association|url=http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=82}}</ref> [[Политичка злоупотреба психијатрије у Совјетском савезу|Државну злоупотребу психијатрије]] над совјетским дисидентима је 1971. године открио Западу психијатар [[Владимир Буковски]], тако што је прокјумчарио 150 страница фотокопије [[форензика|форензичких]] налаза. Годину дана касније је узбуњивач у [[Federalni istražni biro|ФБИ]]-у познат као Дубоко грло открио злоупотребу службе од стране администрације [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] и на тај начин је покренуо [[Афера Вотергејт|Вотергејт скандал]].
 
Пре пет година је [[војно обавештајство|војнообавештајни]] [[аналитичар]] [[Челси Менинг]] (пре промене пола знана као Бредли) проследила на хиљаде војних и дипломатских докумената [[Викиликс]]у, који су открили бројна кршења права од стране америчке војске у Ираку и Авганистану и изазвали дипломатски скандал. Менинг је осуђена на 35 година због шпијунаже. <ref>{{cite web|last1=Tate|first1=Julie|title=Bradley Manning sentenced to 35 years in WikiLeaks case|url=http://www.washingtonpost.com/world/national-security/judge-to-sentence-bradley-manning-today/2013/08/20/85bee184-09d0-11e3-b87c-476db8ac34cd_story.html|website=Washington Post|accessdate = 14. 4. 2015.}}</ref>
Ред 110:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Thomas|last2=Stephen B|last3=Quinn|first3=Sandra Crouse|title=The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: Implications for HIV Education and AIDS Risk Education Programs in the Black Community|year=1991|publisher=American Public Health Association|url=http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=82}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Vandekerckhove|first1=Wim|title=Whistleblowing and Organizational Social Responsibility: A Global Assessment|year=2006|publisher=Ashgate Publishing|location=Hampshire|pages=22-23}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Arszulowicz|first1=Marek|last2=Gasparski|first2=Wojciech W.|title=Whistleblowing: In Defense of Proper Action|year=2011|publisher=Transaction Publishers|location=New Jersey|pages=84}}