Велика џамија у Кордоби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 46:
Када су [[Абасиди]] збацили с власти [[Омејади|Омејаде]] 750. године, последњи Омајадски калиф [[Абдурахман I]] побегао је преко Северне Африке у Шпанију (тада познату као -{''al-Andaluz''}- на арапском), где се с потпором сиријских муслиманских досељеника устоличио као владар покрајине или [[Емир]]. Док су абасидски калифи владали источним исламским светом из [[Багдад]]а следећих 5. векова, Омајади су наставили да владају из Шпаније у свом главном граду Кордоби следећа три века (756-1031).
Омајади су били значајни покровитељи уметности, а један од најлепших сачуваних примера омајадске архитектуре јесте Велика џамија у Кордоби. Године 785. омајадски освајачи су започели градњу велике џамије на месту хришћанске [[Визиготи|визиготске]] цркве [[Свети Винсент|Св. Винсента]].<ref name="Guia2014">{{harvnb|Guia|2014|pp=137}}</ref><ref name=Armstrong>{{harvnb|Armstrong|2013|pp=656}}</ref><ref>{{cite book|last1=Jarbel|first1=Rodriguez|title=Muslim and Christian Contact in the Middle Ages: A Reader|publisher=University of Toronto Press|isbn=9781442600669|accessdate = 22. 02. 2015|pages=41}}</ref> Каснији владари су је проширивали три пута.
У последњем веку омајадске владавине Кордоба се истакла као главно трговачко средиште, али и средиште интелектуалног и уметничког процвата. Економско, научно, књижевно и филозофско средиште, далеко је надилазило сличне градове хришћанске Европе. Са [[Абдурахман III|Абдурахманом III]] владари Омајади су се храбро прогласили калифима. Калиф [[Ал-Хакам II]] је упркос негодовању својих потчињених навелико финансирао проширење и раскошно уређење Велике џамије у Кордоби. Како би умирио њихов отпор, дао је да се у џамију угради натпис који објашњава његове порезе и хвали Бога који му је „помогао да се изгради ова вечна палата с циљем да се осигура више простора за његове вернике, што је желео Он, али и његови верници“.
| |||