Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена

 
== Врсте обредних хлебова ==
Поред вина и воде, обредни хлебови су део приношења жртве – у чему је и основни смисао ритуала. За већину празника месе се посебне врсте обредних хлебова хлебови. А начин на који се украшавају садржи одређену симболику. Најчешће заступљене врсте обредних хлебова у Србији, којих по некима има и преко 150 су:
=== Божићни обредни хлебови ===
За божићне празнике припреман је велики број разноврсних обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“.
* На хлебу намењеном пољу „њива“ централно место заузимају укрштени снопови са фигуром змије, кроз чију главу је провучен клас жита. Овај орнамент срећемо нпр у Алексиначком поморављу, источно од Мораве, сврљишким селима западне зоне, нишким селима северо -источне зоне. Територијално он поредставља целину и сигурно вуче корене из даље прошлости када је змија поштована као кућно и аграрно божанство, и била „чуварица њива и кућа“.
* Поред наведених обредних хлебова меси се и непаран број кравајчића „ковржања“, „ковржањца“, „гугутки“, намењених покојним прецима, а деле се по комшилуку сутрадан, након Божића.
* „Богу колач“ меси, мање-више свака кућа. То је иначе први хлеб који се меси. У неким селима га зову и „Бог“. Он се прави од две укрштене осмице, као тачка или једноставније, од два већа колача, што асоцира на „свастику“. Он се негде зове и божији колач.<ref> [http://www.svrljig.info/vesti/bozicni-obicaji-svrljiskog-kraja.html ''Божићни обичаји сврљишког краја''] Сврљишке новине, 2014.</ref>
 
Током времена, Божићни обредни хлебови доживљавали су многе трансформације и били изложени различитим утицајима. Зато се данас у разним крајевима Србије среће много различитих облика, назива и мотива обредних хлебова, који имају и различиту намену.