Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена

За божићне празнике припреман је велики број разноврсних обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“.
[[Датотека:Christmas-Serbian Ortodox Česnica.jpg|270px|мини|Божићна чесница]]
* „Здравље и весеље“, један је од најзаначајнијих фигуралних хлебова који су укућани јели за Бадње вече или првог дана Божића за ручак. ''Улога и значај овог колача у облику векне или погаче, најбоље се види из ритуала његовог печења. Пре него што се стави у пећ, његова горња површина је засецана ножем онолико пута колико је чланова домаћинства. За сваког укућанина, по старешинству, засецан је зарез и изговарало се име онога коме је намењен. Осим тога, када је испечен, овај хлеб су морали да једу сви укућани да би били здрави и весели.''
* Чесница је округли обредни хлеб или колач, који је неизоставан део божићног ручка у српској традицији. Припрему чеснице могу пратити разна правила и обреди. Уобичајено је да се у тесто за чесницу стави новчић, а према локалним обичајима и неки други ситни предмети. Чесница се на почетку божићног ручка окрене три пута са лева на десно, након чега је сви чланови породице рукама ломе. Вјерује се да ће особа која нађе новчић у свом комаду чеснице бити посебно срећне руке у наредној години.
* На обредном колачу „кућа“ представљени су сви укућани, са једном фигуром више да би било принове, ту су и мачка, пас, огњиште са дрвима.