Михаило II Асен — разлика између измена

Изненадa 1246. умро је Михајлов брат, дванаестогодишњи [[Коломан I Асен]] (1241 - 1246), којега је заменио на престолу. Та промена на престолу још је повећала збрку у Бугарској {{sfn|Острогорски|1959|pp=166}}. Тада је почела је да се врши велика промена политичких односа на Балканском Полуострву. Грчки елеменат почиње поново да узима маха. Никејско Царство, за време [[Јован III Дука Ватац|Јована Ватца]], води енергичну и у главном све успешнију борбу за васпостављање Византије и ортодоксије у Цариграду[[Цариград]]у. Искористивши Коломанову смрт {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и међусобице које су избиле {{sfn|Историја средњег века II|1959|pp=357}} он Михајлу отима целу источну {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=151}}, јужну [[Македонија|Македонију]] {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и [[Тракија|Тракију]] {{sfn|Историја Византије|1959|pp=166}} {{sfn|Историја средњег века II|1959|pp=357}} ([[Серез]], [[Мелник]], [[Асеновград|Стенимах (Станимака)]] {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}}, тј. све до горњег тока [[Марица (река)|Марице]] и Македонију до Вардара[[Вардар]]а {{sfn|Историја Византије|1959|pp=166}}), а западну {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=151}} {{sfn|Историја Византије|1959|pp=166}}, са [[Тирана|Кројом]] {{sfn|Историја Византије|1959|pp=166}} Грци из Епира {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=151}} {{sfn|Историја Византије|1959|pp=166}}.

Ове смутње у Бугарској су користили и [[Угари]], они су се уплели у бугарске послове {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и међусобице {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=152}}, тако да се угарски краљ [[Бела IV]] од 1246. године назива ''краљем Бугарске'' {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=152}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.

Бугарска је убрзо изгубила ону политичку улогу коју је дотада играла на [[Балканско полуострво|Балканском Полуострву]] {{sfn|Историја средњег века II|1959|pp=357}}.

У лето {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} 15. јуна {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}}, 1253. године {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} у Дубровнику[[Дубровник]]у {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} су [[Дубровачка република|Дубровчани]] су склопили савез с царем Михајлом против српског краљ [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, и то изрично ''врху зло творење неверног краља Уроша'' {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}}.

По том уговору, Дубровчани су имали дати помоћ Бугарима[[Бугари]]ма и на копну и на мору и предати им све градове које буду узели {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}}. Дубровчани ће као награду добити слободну трговину по Бугарској, све раније повластице по Србији {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, извесно, невелико {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, проширење земљишта и врховно право своје цркве над приморским католицима Србије {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.

Бугари су, доиста, после склопљеног савеза упали у [[Српско краљевство|Србију]] {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, у друштву с Дубровчанима можда већ год. 1253., а свакако 1254. године {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Продрли су дубоко, чак до [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|манастира Св. Петра]] на Лиму[[Лим]]у {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, који су опљачкали {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, а можда и до Жиче {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153-154}}. Како је дошло до бугарског повлачења из Србије није данас сигурно познато {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}; највероватније је да је било страног посредовања, било византијског {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} с истока (пошто су они угрозили Бугаре) {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, било [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} с севера {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, пошто је српски краљ постао угарски вазал {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=155}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. После бугарског повлачења Дубровчани су дошли у тежак положај {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}}, јер су морали да издрже тежак удар српске војске {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Осамљени, они су морали тражити мир {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}}, да не би дошло до веће катастрофе {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Мир је склопљен 23. августа 1254. године {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.

Иза смрти никејског цара Јована ВатцаВатаца 1254. Михајло је покушао да поврати Македонију {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=154}} и запосео је подручја у Македонији и Тракији {{sfn|Историја Византије|1959|pp=168}}. Ипак нови цар [[Теодор II Ласкарис]] га је 1255. године [[Битка у рупелском теснацу|потукао у рупелском теснацу]] {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}}, а потом и у још једном походу. Пошто су оба похода била са великим бројем жртава {{sfn|Историја Византије|1959|pp=168-169}}, Михајло је био приморан да 1256. године са [[Никеја|Никејцима]] склопи мир {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}} {{sfn|Историја Византије|1959|pp=168-169}}, који је за [[Никејско царство]] био повољнији {{sfn|Историја Византије|1959|pp=168-169}}.