Ензимска кинетика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon
Нема описа измене
Ред 13:
== Општи принципи ==
[[Датотека:KinEnzymo(sr).svg|мини|десно|400п|Брзина реакције расте са порастом концентрације супстрата да би коначно постала устаљена при веома високим концентрацијама супстрата.]]
У реакцијама катализованим ензимима учествују исти реактанти и граде се исти продукти као у некатализованим реакцијама. Ензими као и остали катализатори не мењају положај равнотеже између супстрата и продуката.<ref>{{cite book|author=Ebbing, D. D.|title=General chemistry|url=|publisher=(4th edition) Houghton Mifflin Co|edition=4th|location=|year=1993|isbn=978-0-395-63696-1|pages=}}</ref>
 
Међутим, за разлику од обичних хемијских реакција, код ензимски каталисаних реакција долази до засићења ензима и то се назива сатурационе реакције. Брзина ензимски каталисаних реакција ће расти са додатком супстрата зато што већи број активних места постаје заузет. Овај раст се наставља све док ензим у потпуности не постане засићен супстратом, када брзина достиже свој максимум.
Ред 23:
[[Датотека:Enzyme progress curve sr.svg|мини|лево|250п|Реакциона крива ензимски катализоване реакције. Почетни део криве је линеаран и одговара иницијалном ступњу реакције.]]
Изучавање ензима подразумева експерименте којима се одређују брзине ензимски каталисаних реакција. Како се ензим не троши у реакцији коју катализује, да би се одредила брзина реакције прате се промене концентрације како супстрата тако и продукта.
Постоји већи број метода за одређивање брзине. Спектрофотометријске методе прате промену апсорбанције светлости од стране реактаната односно продуката са временом и оне су врло практичне јер омогућавају континуално мерење брзине. Радиометријске методе прате уграђивање или ослобађање [[радиоактивност]]и у циљу мерења количине продукта награђене у току времена. Ради се о дисконтинуалним методама јер захтевају издвајање узорка а обично су врло осетљиве и омогућавају мерење веома ниске ензимске активности.<ref>{{cite book|author={{en}}-{Eisenthal R. Danson M.J. (Eds),|title=Enzyme Assays: A Practical Approach.|url=|publisher=Oxford University Press|location=|year=2002|isbn=978-0-19-963820-8|pages=}}.}-</ref>
Сличан приступ проблему има [[масена спектрометрија]] при праћењу уграђивања или ослобађања [[стабилни изотоп|стабилних изотопа]] у току преласка реактаната у продукте.
 
Ред 151:
Овакав прилаз је прво био примењен на реакције хидролизе каталисане хемотрипсином. Веома често, откриће неке интермедијерне врсте је пресудно у испитивању механизма ензимске реакције. На пример, у случају хемотрипсина<ref>{{en}}-{Hartley B.S. and Kilby B.A. [http://www.pubmedcentral.nih.gov/picrender.fcgi?artid=1269615&blobtype=pdf ''The reaction of p-nitrophenyl esters with chymotrypsin and insulin.''] Biochem J. 1954 Feb;56(2):288-97. PMID 13140189}-</ref>, везивањем супстрата за [[нуклеофил]]ни серин који је део активног места ствара се ацил-ензим интермедијер.
 
Са графика зависности количине створених продуката од времена видимо да се у првих пар секунди реакције интермедијер -{Е}-*<ref name=Fersht>{{cite book|author={{en}}-{Alan Fersht,|title=Structure and Mechanism in Protein Science : A Guide to Enzyme Catalysis and Protein Folding.|url=|publisher=W. H. Freeman|location=|year=1998|isbn=978-0-7167-3268-6|pages=}}}-</ref> ствара веома брзо, а затим се брзина смањује све до успостављања стационарног стања система. Ова брза кратка фаза реакције мери један каталитички циклус. Према томе, количина продуката ослобођена у овој фази и на графику приказана као пресек са ''-{y}-'' осом такође даје количину употребљивог ензима.<ref>{{en}}-{Bender ML, Begue-Canton ML, Blakeley RL, Brubacher LJ, Feder J, Gunter CR, Kezdy FJ, Killheffer JV Jr, Marshall TH, Miller CG, Roeske RW, Stoops JK. ''The Determination of the Concentration of Hydrolytic Enzyme Solutions : a-Chymotrypsin, Trypsin, Papain, Elastase, Subtilisin, and Acetylcholinesterase.'' J Am Chem Soc. 1966 Dec 20;88(24):5890-913. PMID 5980876}-</ref>
 
== Хемијски механизам ==