Ензимска кинетика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
== Општи принципи ==
[[Датотека:KinEnzymo(sr).svg|мини|десно|400п|Брзина реакције расте са порастом концентрације супстрата да би коначно постала устаљена при веома високим концентрацијама супстрата.]]
У реакцијама катализованим ензимима учествују исти реактанти и граде се исти продукти као у некатализованим реакцијама. Ензими као и остали катализатори не мењају положај равнотеже између супстрата и продуката.<ref>{{cite book|author=Ebbing, D. D.|title=General chemistry|url=|publisher=
Међутим, за разлику од обичних хемијских реакција, код ензимски каталисаних реакција долази до засићења ензима и то се назива сатурационе реакције. Брзина ензимски каталисаних реакција ће расти са додатком супстрата зато што већи број активних места постаје заузет. Овај раст се наставља све док ензим у потпуности не постане засићен супстратом, када брзина достиже свој максимум.
Ред 23:
[[Датотека:Enzyme progress curve sr.svg|мини|лево|250п|Реакциона крива ензимски катализоване реакције. Почетни део криве је линеаран и одговара иницијалном ступњу реакције.]]
Изучавање ензима подразумева експерименте којима се одређују брзине ензимски каталисаних реакција. Како се ензим не троши у реакцији коју катализује, да би се одредила брзина реакције прате се промене концентрације како супстрата тако и продукта.
Постоји већи број метода за одређивање брзине. Спектрофотометријске методе прате промену апсорбанције светлости од стране реактаната односно продуката са временом и оне су врло практичне јер омогућавају континуално мерење брзине. Радиометријске методе прате уграђивање или ослобађање [[радиоактивност]]и у циљу мерења количине продукта награђене у току времена. Ради се о дисконтинуалним методама јер захтевају издвајање узорка а обично су врло осетљиве и омогућавају мерење веома ниске ензимске активности.<ref>{{cite book|author=
Сличан приступ проблему има [[масена спектрометрија]] при праћењу уграђивања или ослобађања [[стабилни изотоп|стабилних изотопа]] у току преласка реактаната у продукте.
Ред 151:
Овакав прилаз је прво био примењен на реакције хидролизе каталисане хемотрипсином. Веома често, откриће неке интермедијерне врсте је пресудно у испитивању механизма ензимске реакције. На пример, у случају хемотрипсина<ref>{{en}}-{Hartley B.S. and Kilby B.A. [http://www.pubmedcentral.nih.gov/picrender.fcgi?artid=1269615&blobtype=pdf ''The reaction of p-nitrophenyl esters with chymotrypsin and insulin.''] Biochem J. 1954 Feb;56(2):288-97. PMID 13140189}-</ref>, везивањем супстрата за [[нуклеофил]]ни серин који је део активног места ствара се ацил-ензим интермедијер.
Са графика зависности количине створених продуката од времена видимо да се у првих пар секунди реакције интермедијер -{Е}-*<ref name=Fersht>{{cite book|author=
== Хемијски механизам ==
|