Јован Зивлак — разлика између измена

м
м (datum)
м (→‎Биографија: Dodati linkovi)
 
== Биографија ==
Дипломирао је на катедри за српску књижевност на [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофском факултету]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Био је главни и одговорни уредник часописа ''[[Поља]]'' ([[1976]] — [[1983]]). Од [[1986]]. води издавачку кућу Светови. Крајем [[2006]], основао је издавачку кућу '''Адреса'''. иБио је председник је Друштва књижевника Војводине до 2011. године. Као издавач, Зивлак заступа модерну и постмодерну књижевност, књижевну теорију, филозофију и мишљење.
 
Оснивач је часописа ''[[Златна греда]]'' (2001), који издаје [[Друштво књижевника Војводине]], као и оснивач [[Међународни новосадски књижевни фестивал|Међународног новосадског књижевног фестивала]] ([[2006]]).
 
Заступљен је у многим антологијама српске и светске пое­зије у земљи и иностранству.
 
Књиге песама: Бродар (1969), Вечерња школа (1974), Честар (1977), Троножац (1979), Чекрк (1983), Напев (1989), Зимски извештај (избор, 1989), Чегр­ту­ша (1991), Обретење (избор, 1993, 1994, 1995), Ос­тр­во, 2001, Песме (1979–2005), 2006, О гајдама (2010) и Они су ушли у дом наш (2012).
 
Књиге есеја: Једење књиге (1996), Аурине сенке (1999), Сећање и сенке (2007).
 
Песничке књиге у преводу: Trepied (француски, 1981), Penge (мађарски, 1984), Trinožnik (македонски, 1985), Zol gostin (македонски, 1991), Il cuore del masca­lazone (италијански, 1994), Zly host (словачки, 1997), Peni­tenta (румунски, 1998), Poemes choisis (француски, 1999), Zol gostin i drugi pesni (македонски), 2007, Зъл гост и други стихове (бугарски, 2008), Gedichte, Mitles­buch 79 (немачки, 2009), Despre gaide (румунски, 2009), Szczeliny czasu (пољски, 2011), Слизане (бугарски, 2012),Зимски извештај (македонски), 2014, Winterbericht (немачки), 2013), Le roi des oies (француски, 2014), Informe invernal (шпански, Мексико,2014).
 
Приредио књиге: Јован Дучић: Песме, 1996; Дани­ло Киш: Аутопоетике, есеји, 1999; Душан Васиљев: Песме, 2000; Милорад Павић: Панонске легенде, приче, 2000; Лаза Костић: Међу јавом и мед сном, песме, 2001; Најлепше песме Драгана Јовановића Данилова, 2002; Лаза Костић, Песме, 2009. године; Антологија Бран­кове награде (1954–2010), 2010, Поезија и есте­ти­ка Лазе Костића (зборник), 2010, Ђура Јакшић (збор­ник), 2012, Бранко Радичевић (зборник), 2012: Где су врата ( антологија поезије Међународног новосадског књижевног фестивала – 10 година, 2015.
 
Књижевне награде: Млада Струга 1974; Павле Марковић Адамов (поезија),1992; Круна Деспота Сте­фана Лазаревића (поезија), 1993; Станислав Винавер (Једење књиге, есеј), 1995; Душан Васиљев (поезија), 1997; Награда Златна значка КПЗ Србије (књи­жев­ност и издаваштво), 1998; Награда Друштва књижев­ника Војводине за књигу године (Аурине сенке, есеј), 1999; Награда Стеван Пешић (целокупно дело), 2001; Октобарска награда града Новог Сада (књижевност), 2001; Милица Стојадиновић Српкиња (поезија), 2003; Велика Базјашка повеља (поезија), Темишвар, 2006; награда Димитрије Митриновић (поезија), 2010; награда Петар Кочић, 2014. и награда Арка, 2015; награда Васко Попа, 2015<ref>http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Menadzeri-su-postali-vazniji-od-umetnika.lt.html</ref>
 
== Дела ==
62

измене