Пали канон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 8:
 
== Назив ==
 
{{Будизам}}
Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају ''питака'' ({{IAST|piṭaka}}, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као '''Типитака''' ({{IAST|Tipiṭaka}}; ''Три корпе'').
 
== Развој канона ==
{{маин|Будистички сабори}} {{Будизам}}
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
Ред 19:
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
Будистички палиПали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку пре наше ереп.н.е. Било је време велике глади, када се број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да дотадашњаусмено пракса усменог преношењапреношење Канона буде потпуно изгубљенапрекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а каснијенадаље је даље преписиван.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 19), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
== Садржај ==