Будност (будизам) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
== Етимологија ==
 
''Bodhi'' је апрстрактна [[именица]] настала од корена ''*budh-'' (у значењу будити, будан),<ref>[https://en.wiktionary.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%81%E0%A4%A7%E0%A5%8D बुध् • ‎(√budh)]</ref> што је повезано са речима ''bodhati'', ''budhyate'' ([[санскрит]]) и ''bujjhati'' ([[пали]]).
 
Од речи ''bodhi'' је настала и реч ''sambodhi'' (самобуђење), од чега је изведен јапански термин за пробуђење, [[сатори]].
 
== Састојци пробуђења ==
[[FileДатотека:Phra Ajan Jerapunyo-Abbot of Watkungtaphao..jpg|thumb|Монах медитира на Тајланду.]]
 
[[Буда]] је означио седам главних психолошка стања која помажу у разумевању стварности, и назвао их седам састојака пробуђења (''[[Bojjhanga|satta bojjhaṅgā]]''). То су:
Ред 31:
== Поступно и нагло буђење ==
 
Почетком [[5. век]]а, кинески будистички монах и филозоф [[Тао-шенг]] је развио теорију да се [[Буда (титула)|будинство]] постиже наглим пробуђењем.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (strpp. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref> Та теорија је развијена као противност другој, теорији постепеног постизања, по којој се будност постиже само постепеним прибирањем знања и праксе.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Тао-шенг је тврдио да свако свесно биће поседује будинску природу, само што не схвата да је има. Зато је нужно да најпре схвати да првобитно у себи има будинску природу, а потом да, учењем и праксом, „сагледа“ властиту будинску природу. То „сагледавање“ јавља се као нагло просветљење, јер се будинска природа не може делити; стога је човек сагледава као целину или је уопште не сагледава.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
Заступници наглог буђења, Тао-шенг и Хсије Линг-јин, нису порицали важност знања и праксе, али су тврдили да је њихово прибирање, ма колико било велико, само нека врста припремног рада који је по себи недовољан да се икад постигне будност.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Такво постигнуће је тренутан чин, попут скока преко дубоког амбиса. Човек или успешно прескочи, у ком случају стиже на другу страну и тако постигне будност у целости, или не успе у скоку, у ком случају остаје као што је био. Не постоје међукораци.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Идеја наглог буђења је посебно утицајна у [[зен]] будизму.
Ред 53:
[[Чан]] учитељ [[Linji Yixuan|Линчи Јихуан]] (умро [[866]]) је говорио:
 
{{цитат|Ако желите исправно разумевање, не смете дозволити да вас други обмањују. Треба да убијете све на шта наиђете, било изнутра или споља. Ако сретнете Буду, убијте Буду. Ако сретнете патријархе, убијте патријархе... Тад можете постићи своје ослобођење.<ref name="Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' (strpp. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref>|Линчи Јихуан}}
 
== Извори ==