Пали канон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, pp. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака'').
 
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут [[Нови завет|Новог завета]] у хришћанству или [[Куран]]а у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=16}}</ref>
 
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, pp. 3.</ref> Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету постоје комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref>
Ред 13:
== Развој канона ==
{{маин|Будистички сабори}} {{Будизам}}
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=18}}</ref>
 
Неколико месеци после Будине смрти, на првом [[будистички сабори|будистичком сабору]] окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац [[Ананда]] је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „''Овако сам чуо''” ([[пали]]: ''Evaṃ me sutaṃ''). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=31}}</ref>
 
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=18}}</ref>
 
Пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку п.н.е. Било је време велике глади, број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да усмено преношење Канона буде потпуно прекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а надаље је преписиван.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=19}}</ref>
 
== Садржај ==
Ред 52:
# ''Кхуддака никаја'' - Збирка кратких књига
 
Прве четири никаје имају своје пандане у касније насталом канону северног, [[махајана]] будизма (Кина, Монголија, Кореја, Јапан), чији се делови називају ''агама'' („предаја”). Те збирке, у форми у којој данас постоје, заправо су сачињене од делова канона три или четири ране будистичке школе у Индији (традиција каже да их је било укупно 18), а сачуване су само у кинеском преводу. Много је сличности у прве четири агаме с пали каноном, што потврђује да су текстови које данас имамо углавном настали пре поделе раног будизма на различите правце.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=16}}</ref>
 
=== Абидама питака ===
{{маин|Абидама питака}}
[[Абидама питака]] (''Abhidhamma piṭaka'') или Кошара систематске разраде учења, је део канона у којем се детаљно и уз помоћ специфичних техничких термина анализира Будино учење. Ова збирка текстова свој облик је добијала у вековима после Буде, отприлике три века после његове смрти је укључена у Пāли канон. <ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' ), Novi Sad–Beograd. {{pagesfn|Kovačević|year=2014|id=|pagespp=17}}</ref>
 
== Извори ==
Ред 66:
* {{ен}} [http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/ Пали канон]
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Kovačević|first=Branislav|title=Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu|year=2014|url= |publisher= |location=Novi Sad–Beograd|id=}}
 
[[Категорија:Будистички списи]]