Лициније — разлика између измена

Лициније је био сељачког, могуће српског, порекла. Рођен је у [[Дакија|Дакији]] или у [[Горња Мезија|Горњој Мезији]]. Лициније је био пријатељ цара [[Галерије|Галерија]], кога је пратио у његовој експедицији против [[SasanidskoСасанидско carstvoцарство|Персијанаца]]. После смрти [[Север II|Севера II]], Галерије је уздигао Лицинија на ранг августа на Западу, [[11. новембар|11. новембра]] [[308.]] године. Лициније је сместа добио управу над [[Илирик]]ом, [[Тракија|Тракијом]] и [[Панонија|Панонијом]].

Након [[Галерије]]ве смрти, маја [[311.]] године, Лициније је власт над читавим царством поделио са [[Максимин Даја|Максимином Дајом]]. [[Дарданели|Хелеспонт]] и [[Босфор]] су били граница између два домена.

Марта [[313]]. Лициније се оженио са [[Јулија Констанција|Флавијом Јулијом Констанцијом]], полусестром [[Константин Велики|Константина Великог]]. До брака је дошло у [[Милано|Милану]], и том приликом цареви су издали [[Милански едикт]] којим су хришћанима[[хришћани]]<nowiki/>ма вратили конфисковану имовину. Они нису христијанизовали Царство, како се често мисли, али је положај хришћана после овога био много бољи. Већ следећег месеца, Лициније је победио Максимина Дају и тако себе прогласио за цара на Истоку, док је његов шурак, [[Константин Велики]], имао врховну власт на Западу.

Лициније се [[316]]. ставио на страну [[Басијан]]а против Константина Великог. Када је његов поступак постао познат, дошло је до грађанског рата, у коме је Лициније доживео пораз у [[Панонија|Панонији]], код [[bellum Cibalense|Цибале]] (данашњег [[Осијек]]а), [[8. октобар|8. октобра]] [[316.]] године. У међувремену, Лициније је именовао за свог савладара локалног војног заповедника дукса [[Валерије Валенс|Валерија Валенса]]. Међутим, Лициније и Валерије Валенс су још једном потучени у близини [[Једрене|Једрена]], али је после нових преокрета дошло до мировних преговора. Један од услова мира била је и ликвидација Валерија Валенса. Мир је утаначен 1. марта [[317]]. у Сердики (данашњој [[Софија|Софији]]). Лициније је тиме остао без свих европских поседа осим [[Тракија (провинција)|дијецезе Тракије]].

Константин Велики је [[324.]] започео други велики рат против Лицинија након што су односи два августа постепено погоршавани од [[320.]] године. Нанео му је пораз а затим га је заробио у зидинама [[Константинопољ|Византа]]. Након једног поморског пораза, дошло је до одлучне битке близу [[Халкидон|Халкедона]], [[18. септембар|18. септембра]] 324. године. Лициније је био заробљен и одведен у [[Солун]] где је једно време живео у кућном заробљеништву. Ипак, када је покушао да дигне устанак, Константин Велики је наредио да буде убијен заједно са својим малолетним сином [[Лициније II|Лицинијем II]], Константиновим сестрићем.