Самоуправна црква — разлика између измена

нема резимеа измене
Самоуправа у [[Руска православна загранична црква|Руској православној заграничној цркви]] се спроводи на основу општих норми [[Устав Руске православне цркве|Устава Руске православне цркве]], ''Акта о канонском општењу'' ([[2007]]) и ''Уредбе о РПЗЦ'' ([[2008]]).
 
[[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]] је призната самоуправа са правима широке аутономије која се спроводи се на основу општих норми ''патријарашкогПатријарашког томоса'' ([[1990]]) и ''Устава Украјинске православне цркве''.<ref>Глава XI, чланови 16, 17. и 18. Устава Руске православне цркве</ref>
 
== Устројство ==
Општи црквеноправни акт којим се прописује устројство самоуправне цркве је устав.<ref>Дословни превод је статут ({{Јез-рус|устав}} — ''статут'', рјеђе ''повеља'')</ref>
 
[[Помјесни сабор Руске православне цркве]] одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. [[Патријарх московски и све Русије|Патријарх]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.<ref>Глава XI, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве</ref>
[[Помјесни сабор Руске православне цркве]] одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве.
 
Највиша судска власт за самоуправну цркву су [[Општецрквени суд Руске православне цркве|Општецрквени суд]] и [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]].<ref>Глава XI, члан 12. Устава Руске православне цркве</ref>