Јапет (сателит) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 23:
Јапет је открио [[Ђовани Доменико Касини]], у октобру 1671. Открио га је на западној страни Сатурна и покушавао да га прати на источној страни неколико месеци касније, али није успео. Касини коначно приметио Јапет на источној страни 1705. уз помоћ побољшаног телескопа. Он је исправно претпоставио да Јапет има једу светлу и једну тамну хемисферу, и да увек држи исту страну окренуту према Сатурну.<ref>Van Helden, A., "Saturn through the telescope: A brief historical survey", ''Saturn'', Tucson: University of Arizona Press. {{page|year=|id=|pages=23-43}} (1984).</ref>То значи да је светла хемисфера видљива са Земље када Јапет је на западној страни Сатурна, a да је тамна хемисфера видљива када Јапет је на источној страни.<ref>Harland, David M., ''Mission to Saturn: Cassini and the Huygens Probe'', Chichester: Praxis Publishing (2002).</ref>
== Име ==
Јапет је добио име по [[Титани|Титану]] [[Јапет (митологија)|Јапету]] из грчке митологије. Име је предложио [[Џон Хершел]] (син [[Вилхелм Хершел|Вилијама Хершела]]) 1847. који је заговарао именовање сателита Сатурна према Титанима.<ref name="Lassell">{{cite journal |last=Lassell| first = William| date = 14. 1. 1848.| title = Satellites of Saturn| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 8| issue = 3|pages=42–43| url = http://adsabs.harvard.edu//full/seri/MNRAS0008//0000042.000.html| bibcode = 1848MNRAS...8...42L|pages=42–43}}</ref> Познат је и под именом ''Сатурн 8''.
== Физичке карактеристике ==
Мала густина Јапета указује на то да је састављен углавном од леда, уз мали удео (20%) стеновитог материјала.<ref name="Castillo2007">{{cite journal| last=Castillo-Rogez| first=J. C.|author2=Matson, D. L. |author3=Sotin, C. |author4=Johnson, T. V. |author5=Lunine, J. I. |author6= Thomas, P. C. | title=Iapetus' geophysics: Rotation rate, shape, and equatorial ridge| journal=Icarus| date=2007| volume=190| issue=1| pages=179–202| url=http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6WGF-4NC4MCH-3&_user=10&_coverDate=09%2F30%2F2007&_rdoc=15&_fmt=summary&_orig=browse&_srch=doc-info(%23toc%236821%232007%23998099998%23665908%23FLA%23display%23Volume)&_cdi=6821&_sort=d&_docanchor=&view=c&_ct=22&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=bd916410e8f013e963db0882ca52c451| doi=10.1016/j.icarus.2007.02.018| bibcode=2007Icar..190..179C|pages=179–202}}</ref>За разлику од већине великих месеца, није ни сферног ни елипсоидног облика, али је испупчен на екватору и спљоштен на половим (има орашаст облик). Такође, његов екваторијални гребен је толико висок да се примећује чак из велике даљине.<ref name="Science News">Cowen, R. (2007). Idiosyncratic Iapetus, ''Science News'' vol. 172, pp. 104–106.</ref>
=== Двобојна површина ===
Разлика у боји између две хемисфере Јапета је упечатљива. Хемисфера окренута на супротну страну у односу на Сатурн је тамна (албедо 0.03-0.05) и црвенкасто-браон је боје, док је највећи део хемисфере окренуте ка Сатурну светао (албедо 0.5-0.6). Стога, [[привидна звездана величина|магнитуда]] тамне хемисфере износи око 10,2, док је магнитуда светле хемисфере око 11,9. Верује се да тамни материјал не потиче са Јапета.<ref name="Spencer">{{cite journal|last=Spencer| first = J. R. | authorlink = |author2=Denk, T.| title = Formation of Iapetus' Extreme Albedo Dichotomy by Exogenically Triggered Thermal Ice Migration| journal = Science (journal)|Science | volume = 327 | issue = 5964 |pages=432–435| publisher = American Association for the Advancement of Science|AAAS| location = | date = 22. 1. 2010. | url = http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/science.1177132
Ред 34:
[[НАСА]]-ини научници верују да је тамни материјал остатак од [[сублимација (физика)|сублимације]] воденог леда на површини Јапета, који је можда потамнео услед излагања Сунцу.<ref name="jpl779" />Разлика у апсорпцији топлоте тог материјала резултира разликама у дневним температурама које се крећу од 129 [[Келвин|К]] у тамним областима, до 113 [[Келвин|К]] у светлим.<ref name="Spencer" /><ref name="jpl2776">{{cite web | url=http://saturn.jpl.nasa.gov/photos/imagedetails/index.cfm?imageId=2776 |title=Cassini–Huygens: Multimedia-Images |publisher=Saturn.jpl.nasa.gov |accessdate=[[5. јануар]]а [[2015]]}}</ref>Разлика у температури значи да лед првенствено сублимира тамним областима и складишти у светлим, а нарочито на још хладнијим половима. Процењује се да би у периоду од једне милијарде година при тренутним температурама, тамне области Јапета изгубиле око 20 метара леда процесом сублимације, док би светле области изгубиле само 10 центиметара.<ref name="jpl2776" /><ref>{{cite web|url=http://www.sciencedaily.com/releases/2009/12/091210173611.htm |title=Dark Side of a Saturnian Moon: Iapetus Is Coated With Foreign Dust |publisher=Sciencedaily.com |date = 11. 12. 2009. |accessdate=[[5. јануар]]а [[2015]]}}</ref>
=== Екваторијални гребен ===
Још једна мистерија Јапета је екваторијални гребен који је дуг око 1.300 км, широк 20 км, и висок 13 км. Откривен је при прелету летелице Касини 31. децембра, 2004. Врхови гребена издижу се више од 20 км изнад околне равнице, што их чини неким од највиших планина у Сунчевом систему.<ref name="porco2005">{{cite journal| last=Porco | first=C. C. | author2=E. Baker, J. Barbara, K. Beurle, A. Brahic, J. A. Burns, S. Charnoz, N. Cooper, D. D. Dawson, A. D. Del Genio, T. Denk, L. Dones, U. Dyudina, M. W. Evans, B. Giese, K. Grazier, P. Helfenstein, A. P. Ingersoll, R. A. Jacobson, T. V. Johnson, A. McEwen, C. D. Murray, G. Neukum, W. M. Owen, J. Perry, T. Roatsch, J. Spitale, S. Squyres, P. C. Thomas, M. Tiscareno, E. Turtle, A. R. Vasavada, J. Veverka, R. Wagner, R. West| date = 25. 2. 2005.
| title=Cassini imaging science: Initial results on Phoebe and Iapetus| journal=Science| volume=307| issue=5713| pages=1237–1242| pmid=15731440| doi=10.1126/science.1107981| id=2005Sci...307.1237P| url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/307/5713/1237|bibcode = 2005Sci...307.1237P |pages=1237–1242}}</ref>У светлијим областима нема гребена, али постоји низ изолованих врхова дуж екватора. Гребенски систем је покривен кратерима, што указује на његову старост. Није потпуно јасно како је гребен настао.
{|
| [[Датотека:Iapetus_706_1419_1.jpg|мини|alt=Јапет и гребен|Мозаик од слика које је направила сонда Касини]]