Викенд

Викенд представља период од најчешће два нерадна дана у седмици. Ријеч "викенд" је настала од енглеске сложенице Weekend што у преводу значи крај седмице, али се то у различитим културама интерпретира на различите начине. У хришћанским земљама то представља суботу и недељу, у исламским четвртак и петак, док у Израелу то представља петак и суботу.

Викенди традиционално представљају дане за одмор, и најчешће су обавезни нерадни дани. Ово нарочито важи за недељу, али многи послодавци упошљавају своје раднике суботом, а неки чак и недељом. Пошто се на ово гледа као на посебан терет, ови дани су обично више плаћени него остали дани седмице, или се заузврат радници ослобађају одговарајућег броја радних дана у остатку седмице.

Историја

Гледано религијски, не постоји правило да субота и недеља морају бити нерадни дани. Код Јевреја, последњи дан у седмици је субота а код хришћана недеља, док је код муслимана то петак. Код све три групе тај дан је "свети дан", и представља одмор Бога, не људи (у православних десет божијих заповијести, четврта заповијест гласи "Шест дана ради, седми дан је одмор Господу Богу твоме", слично и у другим религијама).

Календар француске револуције међутим, предвиђао је један у десет дана који је нерадан, док је Календар совјетске револуције предвиђао један у пет дана који је нерадан. Рани индустријски период у Европи је предвиђао шест радних дана и седми (недеља) нерадни, а крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека, раднички покрети су се изборили за пет радних дана и последња два нерадна.

Утицај на економију

Са једне стране, појавом викенда као периода нерадних дана, радници су добили више слободног времена. Ово слободно вријеме се најчешће користи за одмор и рекреацију, али и за путовања и посјете. У току овако потрошеног времена људи обично троше више новца на разоноду, што је у неким државама свијета довело до закона да ни продавцима није дозвољено да раде овим данима, ради смањења опште потрошње. Ови закони се током времена користе све мање и мање, ради јачег потрошачког друштва.

Са друге стране, послодавци су изгубили више дана у седмици, чиме се наоко губи на продуктивности, али такође постоје мишљења којим се тиме ништа не губи јер радници долазе свјежи на посао након два нерадна дана, као и да се на тај начин повећава општа потрошња која доводи до веће зараде произвођача.