Операција Паук — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Велика Кладуша се налазила у [[бихаћ]]ком џепу између Републике Српске и Републике Српске Крајине који је бранио Пети корпус [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] под командом [[Атиф Дудаковић|Атифа Дудаковића]]. У бихаћком џепу је постојала велике несташица основних потрепштина. У 1993. у рату у БиХ све три зараћене стране су међусобно ратовале и склапале локалне савезе. Абдић је одлучио да се приклони Србима и Хрватима, за које је сматрао да побјеђују у рату. Са друге стране, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман су имали политичку корист од Абдићевог аутономаштва. Хрватска је дозволила Абдићу да послује у Хрватској и купује нафту, а Србија је за дио те нафте снабдијевала Западну Босну храном и оружјем. Пети корпус Армије БиХ су такође снабдевали Срби шверцовањем хране, оружја и муниције. Целокупан надзор над прометом роба имала је Државна безбедност Србије преко [[Српски добровољачки корпус|Српског добровољачког корпуса]].
 
У октобру 1993. је прогласио Аутономну Покрајину Западну Босну, одметнуо се од власти у Сарајеву, основао Територијалну одбрану Западне Босне и склопио сепаратни мир са Републиком Српском.{{sfn|Burg|Shoup|1999|pp=154}} Дудаковић је остао лојалан [[Алија Изетбеговић|Алији Изетбеговићу]], па се до тада јединствена муслиманска војска у бихаћком џепу подијелила на два дијела. Дудаковићев Пети корпус се сад устријемио на Абдића. Послије три мјесеца борби највећи део бихаћког џепа је сада био под контролом војске лојалне влади у Сарајеву. Примирје између двије муслиманске странее је постписано у јануару 1994, али су борбе настављене у фебруару када је Војска Републике СрспкеСрпске напала Пети корпус да би спријечила пад Велике Кладуше.{{sfn|Burg|Shoup|1999|pp=154}}
 
Борбе у [[Цазинска крајина|Цазинској крајини]] су трајале цијело прољеће и љето 1994. Почетком јуна, влада у Сарајеву је покренула [[операција Тигар 94|операцију Тигар 94]], нови напад на Абдићеве снаге и до августа Абдићеве снаге, којима су помагале [[Војска Републике Српске]] и [[Српска војска Крајине]], су биле поражене и повукле се у ХрватскуРепублику Српску Крајину, док је Абдић отишао у Загреб. НаконАбдић поразасе Абдићевихобратио аутономаша,за Дудаковићевпомоћ ПетиСлободану корпусМилошевићу да му помогне да поврати Велику Кладушу. На основу њиховог договора формирана је покренуооперативна великигрупа нападПаук. изванПрипаднике енклавеАбдићеве војске у [[Слуњ]]у су обучавали инструктори Државне безбедности Србије. У командном кадру операције Паук били су генерал СВК [[Миле Новаковић]] кога је касније требало да замени начелник ГШ ВРС [[Манојло Миловановић]]. Целом операцијом је руководио [[Јовица Станишић]]. Њима подређени заповједници тактичких група били су Абдић, [[Милорад Улемек Легија]] и Радојица Божовић, пуковник Државне безбедности Србије. Команда операције је била стационирана било на [[Петрова гора|Петровој гори]].
 
Након пораза Абдићевих аутономаша, Дудаковићев Пети корпус је покренуо велики напад изван енклаве. Начелник Генералштаба Војске Републике Српске, генерал [[Манојло Миловановић]] је затражио од Уједињени нација да интервенишу и да се ситуација врати на стање од дана 23. октобра. [[Радован Караџић]] је прогласио ратно стање у зони деловања [[Други крајишки корпус|Другог крајишког корпуса]] и наредио мобилизацију становништва тог подручја. Пети корпус је опколио Босанска КрупаБосанску крупу и заузео око 250 km2. До краја октобра 1994. успио је да одбије [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]] из великих дијелова западне [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]].
 
== Референце ==