Епископ жички Јефрем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 15:
| Претходник = [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]]
| Насљедник = Николај (Велимировић)
| Епархија 2 = [[Епархија шабачко-ваљевска|Епархија шабачкaшабачка]]
| Године службе 2 = [[1920]].
| Претходник 2 = [[Сергије Георгијевић|Сергије (Георгијевић)]]
Ред 32:
 
== Биографија ==
Рођен је у селу Мишевићи 1851. године. Из Отоманског царства породица је прешла у Србију, у [[Ивањица|Ивањицу]] где се једно време школовао. После основне школе, гимназију је завршио у [[Београд]]у, а потом је 1870. уписао [[Богословија у Београду|Богословију у Београду]]. После тога је наставио студије теологије у [[Москва|Москви]] на [[Московска духовна академија|Московској духовној академији]], завршио их је 1879. са степеном магистра богословља. Вратио се после тога у Београд где је постављен за суплента Богословије, где је предавао општу историју, богословље и психологију са логиком. Положио је професорски испит 1881. године, а потом завршио постдипломске студије у [[Немачка|Немачкој]].<ref>[[Српски биографски речник]], том 1, стрpp. 683-684, Матица српска, Нови Сад 2004. {{COBISS|ID=200028935}}</ref>
 
Службовао је као професор Богословије 31 годину и предавао литургику, руски језик, канонско право, апологетику и науку хришћанску. Хонорарно је предавао веронауку у [[Прва београдска гимназија|Првој]] и [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]] и у стручним школама. Пензионисан је 1911. године. Заједно са својим братом [[Војвода (војни чин)|војводом]] [[Петар Бојовић|Петром Бојовићем]] прешао је пешке преко Албаније током [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref name="jer">[[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Јефрем (Бојовић) епископ жички 1920-1933“, страна 225. {{COBISS|ID=162167047}}</ref>
Ред 38:
Замонашио се 28. фебруара 1920. године у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. У чин јерођакона и чин јеромонаха посвећен је 29. фебруара и 1. марта исте године. За епископа шабачког посвећен је 8. марта 1920. у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви у Београду]]. Када се упразнио трон епархије жичке одласком [[Николај Велимировић|Николаја]] за епископа охридског, Јефрем је 17. новембра 1920. премештен на то место.
 
За живота је изабран за почасног грађанина Чачка. Носилац је [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]] првог степена. Сачинио је тестамент 1931. године којим је оставио у добротворне сврхе 50000 и то манастиру Студеници и фонду за подизање [[Храм Светог Саве|храма Светог Саве]] у Београду највеће суме, а нешто мање другим манастирима, црквама, добротворним друштвима и сиромашним ученицима.<ref>[[Српски биографски речник]], том 1, стрpp. 684, Матица српска, Нови Сад 2004. {{COBISS|ID=200028935}}</ref>
 
Преминуо је 3. јуна 1933. године у Чачку. Сахрањен је у [[манастир Студеница|манастиру Студеница]].<ref name="jer"/> После његове смрти седиште жичке епархије је премештено из Чачка у [[манастир Жича|манастир Жичу]].
Ред 47:
== Литература ==
* [[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Јефрем (Бојовић) епископ жички 1920-1933“, страна 225. {{COBISS|ID=162167047}}
* [[Српски биографски речник]], том 1, стрpp. 683-684, Матица српска, Нови Сад 2004. {{COBISS|ID=200028935}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Суботић|first1=Војислав|last2=Прелић|first2=Раде| authorlink1 = |year=1998|title="Живот и дело Војводе Петра Бојовића" — Зборник радова са научног скупа|publisher=Нова Варош: Дом културе "Јован Томић"; Београд: Историјски музеј Србије (Београд: МБ Графика) | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=140464647}}