Свест (будизам) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
{{main|Шест чула (будизам)}}
Свест настаје на основу сваког од [[Шест чула (будизам)|шест чула]] ([[око]], [[ухо]], [[нос]], [[језик]], [[тело]] и [[ум]]), а за свој предмет има одговарајућу појаву (слику, звук, мирис, укус, опипљиво или мисао). Слично осећајима и опажајима, свест је шестострука, у односу на шест чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref> На пример, свест о виђеном (''cakkhu-viññana'') има око као основу и слику као предмет. Ментална свест (''[[Manas-vijnana|mano-viññana]]'') има [[Ум (будизам)|ум]] као основу и мисаону појаву (''[[dhamma]]'') као свој предмет.
[[Жеђ (будизам)|Жеђ]] за било којом од ових шест врста свести представља сметњу [[Ум (будизам)|уму]]:
Слично осећајима и опажајима, свест је шестоврсна, у односу на шест чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref> Постоји и свест која лежи изван уобичајених [[Хрпа (будизам)|чинилаца]] свесног бића, названа свест без својстава (''viññanam anidassanam'').<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref>▼
{{цитат|Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио
▲
▲{{цитат|Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.<ref>[http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/samyutta-nikaya/sn-xxvii-3-vinnana-sutta/ Viññāna sutta]</ref>|[[Сидарта Гаутама]]}}
== Свест као карика настанка патње ==
| |||