Хришћанство у Грузији — разлика између измена

'''Хришћанство у Грузији''' исповеда данас 88,6 % грађана [[Грузија|Грузије]]. Највећи број хришћана припада [[Грузијска православна црква|Грузијској православној цркви]]], око 2 % [[Руска православна црква|Руској православној цркви]], 5,9 % [[Јерменска апостолска црква|Јерменској апостолској цркви]] и 2 % [[Римокатоличка црква|Римокатоличкој цркви]].<ref> Toumanoff, Cyril «Iberia between Chosroid and Bagratid Rule», in ''Studies in Christian Caucasian History'', Georgetown, 1963, pp. 1374—1377. [http://rbedrosian.com/Ref/Toumicb/toumicb.html]</ref> <ref> Stephen H., Jr The Blackwell Companion to Eastern Christianity http://books.google.com/books?id=fWp9JA3aBvcC&pg=PA137|accessdate=11 May 2012 John Wiley & Sons isbn=978-1-4443-3361-9 page=138 7 - Georgian Christianity </ref>

Постепено, хришћанства почиње да се шири и међу Авхазима. 541. године се оснива епархија у Питиунту (садашња [[Пицунда]]). У време [[Прогони хришћана|прогона хришћана]] под царем [[Диоклецијан|Диоклецијаном]]ом у Питиунту су избегли мученици Орентије и његова шесторица браће. На путу ка Питиунту 407. године умро је свети [[Јован Златоусти]].

Од краја [[VIII век]]а Северни Кавказ почиње да захвата талас [[Арапи|арапских]] освајања. [[Византијско царство]] је било природни савезник хришћанских народа на Кавказу,против освајање муслимана. Међутим, године [[736.]]. године арапски војсковођа Марван ибн Мухамеда са војском од 120.000 војника креће у освајање Кавказа. У периоду од 736. до 738. године његове трупе опустошиле су Јужну и Источну Грузију. Као резултат ових ратова интензивира се власт династије владара Авхазије - Западне Грузије. Ово је допринело уједињењу Јужне Грузије са Авхазијом у једно Западно-грузијско (Авхаско) царство. Паралелно са овим процесом у Авхазији се јавља и аутокефална авхаска црква. Највероватније се то догодило у време авхаског цара Георгија II (916 - 960). До краја [[IX век]]а у богослужењу грчки постепено уступа место матерњем, грузијском језику.

У [[XIII век]]у монголски Татари извршили су више похода на Грузију, од којих је највећи био поход [[Тамерлан|Тимура Тамерлана]] [[1387.]]. године када су немилосрдно уништавани градови и села, а на стотине људи било убијено.

Под утицајем непрестаних освајања и политичких неприлика на прелазу из XIII у [[XIV век]], долази до нарушавања поретка и у црквеном животу. Из састава јединствене грузијске цркве [[1290.]]. године иступа авхаски католикосат - он шири своју јурисдикцију у Западној Грузији. На територији Источне Грузије у исто време јавља се и Источногрузијски Католикосат (седиште у Мцхету).

1783. године цар Карталински и Кахетински Ираклије II (Источна Грузија) и формално jeје прихватио покровитељство [[Русија|Русије]] над Грузијом. Као резултат преговора са Русијом, [[1801.]]. године цар АлександaрАлександар I издао је манифест по којем је Грузија (најпре Источна а потом и Западна) коначно припојена Русији.

Од почетка револуционарних догађаја [[1917.]]. године и политичке кризе у руској држави, у Грузији се јавља жеља за политичком и црквеном независношћу, и 12. марта 1917. године недуго након свргавања царске власти у Русији, православни Грузијци одлучују да обнове аутокефалност своје цркве.

Као резултат тога, [[1918.]]. године долази до прекида молитвеном општењу између грузијске и руске цркве, који је трајао 25 година. Избором Сергија за патријарха московског и све Русије, католикосу-патријарху све Грузије Калистрату (Тсинтсадзе) (1932 - 1952) чинило се добрим разлогом за зближавање са Руском Православном Црквом, и решавање аутокефалности. Октобра 31, године [[1943]], дошло је помирења двеју цркава.

Од светитеља грузијске православне цркве међу најпознатијима су: Света равноапостолна Нина (+ 335), прославља се [[14. јануар]]а, мученик [[Свети Або|Або Тбилиски]] (VIII век), Свети [[Иларион Чудотоврац]] (+ 882), аскета Давидо-гарџијског манастира, Свети Григорије, игуман Ханџијског манастира (+ 961), Свети [[Јевтимије Иверски]] (+ 1028), Света царица Кетеван, убијена 1624. године од руке персијског шаха Абаса. Од Мученика из новије историје, Грузијци веома поштују архимандрита и ученог богослова Григорија Перадзеа. <ref>[http://eparhijaniska.rs/2015-06-27-12-49-41/историја-цркве/1903-грузијска-православна-црква-кратак-историјски-преглед ГРУЗИЈСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА - КРАТАК ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ЈЕРЕЈ БОБАН СТОЈКОВИЋ]</ref>

{{Извориreflist}}