Драган Кресоја — разлика између измена

Драган Кресоја рођен је 23. марта 1946. у Београду<ref name=bio1>{{cite web|title = Helly Cherry Web Magazine: Dragan Kresoja|url=http://www.hellycherry.com/2011/05/dragan-kresoja.html|accessdate =12. 9. 2015.}}</ref>. Кинематографску каријеру почео је раних 1960-их година у [[Кино клуб Београд|Кино клубу Београд]]<ref name=bio1/>. Свој први филм, под називом „Досада“, снимио је [[1964]]. године и са њим успешно обишао многе фестивале<ref name=bio1/>. Након две године уследили су кратки филмови „Хепенинг” и „Жена је жена“<ref name=bio1/>.

Радио је као асистент режије на бројним пројектима<ref name=imdb/>, од којих су најзначајнији филмови „[[Битка на Неретви]]“, „[[Ужичка република]]“, „[[Специјално васпитање]]“, „[[Љубавни живот Будимира Трајковића]]“, „[[Национална класа]]“, „[[Вариола вера]]“, „[[Балкан експрес]]“, „[[Мољац (филм)|Мољац]]“, „[[Хајде да се волимо]]“, „[[Дом за вешање]]“, „[[Шпијун на штиклама]]“ и „[[Последњи круг у Монци]]“, као и серије „[[Грлом у јагоде]]“ и „[[Камионџије 2]]“. На овај начин стекао је богато редитељско искуство, које ће му касније користити у раду на самосталним филмовима.

Свој дугиметражни филмски првенац, „[[Још овај пут]]“, Кресоја је снимио [[1983]]. У наредних дванаест година режирао је још пет филмова, који су сви доживели значајан успех. „[[Крај рата]]“ из [[1984]]. и „[[Оригинал фалсификата]]“ из [[1991]]. били су [[Југославија|југословенски]] кандидати за [[Оскар за најбољи страни филм|Оскара за најбољи страни филм]]. Филмом „[[Октоберфест]]“ (1987) учествовао је на Петнаестом [[Међународни филмски фестивал у Москви|међународном филмском фестивалу у Москви]]. Такође је снимио неколико документарних филмова, као што је „[[То је то]]“, о животу [[Стево Жигон|Стеве Жигона]]<ref name=bio1/>. Имао је мању улогу у пет филмова (Национална„Национална класакласа“, Тајванска„Тајванска канастаканаста“), а сарађивао је и на сценарију за свој филм Октоберфест„Октоберфест“<ref name=imdb/>.

Кресојини филмови су се често бавили односима у породици, јазом генерација, младима и њиховим илузијама, али и ратом. Кроз њих се провлачио депресиван и меланхоличан тон, а Кресојин оригиналан начин бојења филма још је више доприносио таквој атмосфери<ref name=bio1/>.

Драган Кресоја је трагично изгубио живот 6. новембра 1996,<ref name=imdb>{{cite web|title = IMDb profil|url=http://www.imdb.com/name/nm0470921/|accessdate =12. 9. 2015.}}</ref> када се хеликоптер у којем је снимао прве кадрове филма „[[Сутон над Београдом]]“ срушио на ушћу [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]]<ref name=bio1/>. Том приликом погинуо је и његов син, који је био камерман<ref name=bio1/>. И поред релативно малог филмског опуса, утицај Драгана Кресоје на српску филмографију остаје значајан<ref name=bio1/>.