Будност (будизам) — разлика између измена

 

=== Нагло буђење ===

Почетком [[5. век]]а, кинески будистички монах и филозоф [[Тао-шенг]] је развио теорију да се [[Буда (титула)|будинство]] постиже наглим пробуђењем.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Та теорија је развијена као противност другој, теорији постепеног постизања, по којој се будност постиже само постепеним прибирањем знања и праксе.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Тао-шенг је тврдио да свако свесно биће поседује будинску природу, само што не схвата да је има. Зато је нужно да најпре схвати да првобитно у себи има будинску природу, а потом да, учењем и праксом, „сагледа“ властиту будинску природу. То „сагледавање“ јавља се као нагло просветљење, јер се будинска природа не може делити; стога је човек сагледава као целину или је уопште не сагледава.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}}