Папа Александар IV — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26:
Александров понтификат обележен је напорима да се поново постигне јединство [[Цариградска патријаршија|источну православну цркаву]] са католичком црквом, оснивањем [[Инквизиција|инквизиције]] у [[Француска|Француској]], услугама према реду просјака (монашки ред), као и по покушају да организује [[крсташки ратови|крсташки рат]] против [[Татари|Татара]] после другог напада на [[Пољска|Пољску]] 1259. године.
 
Непосредно пред своју смрт, Иноћентије IV даје [[Сицилија|Сицилију]], Едмунду, другом сину енглеског краља [[Хенри III Плантагенет|Хенрија III]]. Александар потврђује донацију 1255. године, у замену за 2.000 унци злата годишње, службу 300 витезова на три месеца, када је потребно, и 135.541 марака да надокнади папи за новац утрошен у покушају да збаци Манфреда од Сицилије.<ref>[http://www.oxforddnb.com/view/article/8504?docPos=1 Симон Лојд, ''Едмунд Крокбек'', Оксфордски интернет речник националних биографија, 2004]</ref> Хенријеви неуспели покушаји да убеди своје поданике да плате порез којим треба да испуни захтеве Александара били су један од фактора у сукобу између краља и парламента који је кулминирао у другом грађанском рату.<ref>{{cite book|author=J. R. Maddicott|title=The Origins of the English Parliament, 924-1327|publisher=Oxford University Press|year=2010|id=ISBN 9780 1995855029780199585502|pages=235}}</ref> Дана 12. априла 1261. године, непосредно пред смрт, Александар издаје папску булу за краља Хенрија, ослободивши га заклетви из Оксфордске одредбе (сматра се првим енглеским уставом).{{sfn|Harding|1993|pp=290}}
 
== Референце ==