Тао — разлика између измена

Сматра се да најстарије сачувано таоистичко дјело „Јин-фу-чинг“ (0 складу невидљивога) потиче из времена цара Хуанг-ти (2697. п. н. е.). Главни представници класичног таоизма су [[Лао Це]] (570-490. п. н. е.), [[Лие Це]] (око 400. п. н. е.) и [[Чуанг Це]] (умро око 330. пр. н. е.). Према Лао Цеу обележја таоа су: незахватљивост, неизрецивост, непокретљивост, неделатност, [[једност|јединство]]. Тао је „понор“ где се смирује свако збивање. То је „јединство супротности“ и исконско природно стање свега. „Тао никада не делује, али се по њему све дешава." Његову неизрецивост мудрац може изразити једино парадоксима. Највећи таоистички дијалектичар Чуанг Це дефинише га овако: „Стварност без простора, трајност без времена, то је свемир, космичко јединство, свеобухватност, тао." Према Лие Цеу „Тао се не досеже позитивним напорима, него апстракцијом и неделатношћу“ (''ву-веи''). За њега је многострукост бића привидна, реално је само јединство [[биће|битка]], а „разлика живота и смрти је имагинарна“... „Биће које овде страда препорађа се на другом мјесту... настанак и престанак, долазак и одлазак карике су ланца, али је нит водиља у тој уланчаности незахватљива.<ref name=autogenerated1>Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>"