Будизам у Кини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Будизам у свету помоћу справице HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 5:
Уводење будизма један je од највећих догађаја у кинеској историји, а будизам је од тада значајан чинилац у кинеској цивилизацији, нарочито утичући на религију, философију, ликовну уметност и књижевност.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref> Након доласка будизма, учињени су огромни напори на превођењу будистичких текстова на [[кинески]]. Преведени су текстови обе гране будизма, [[хинајана|хинајане]] и [[махајана|махајане]], али су само ови други задобили трајно место у кинеском будизму.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
Кинески будизам се понекад класификује као огранак северног или [[махајана]] будизма; али, преко својих почетних [[хинајана]] текстова, у преводима са [[санскритсанскрт|санскрита]]а, испољавао је знатан утицај и на школе [[ђханадхјана|дхјане]], или медитације.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
Будизам је временом у Кини прихваћен као једно од [[три учења]] (''san jiao''), раван [[Конфучијанизамконфучијанство|конфучијанизму]] и [[Таоизам|таоизму]].<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
Из споја будизма и [[Таоизам|таоизма]] у Кини настао је чан, односно [[зен|зен будизам]].
 
== Појам ==
Ред 16:
Појмови „кинески будизам“ и „будизам у Кини“ нису обавезно синоними. Постојале су извесне школе будизма које су се ограничавале на религијску и философску традицију Индије, а нису успостављале везу са традицијима Кине. Такве школе се могу назвати »будизмом у Кини«. Њихов утицај био је сведен на уске скупине људи и ограничена раздобља. Оне су имале малу, или никакву, улогу у развоју оног што се може назвати кинеским духом.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
С друге стране, "кинески будизам" је облик будизма који је успоставио везу с кинеском мишљу, те се тако развијао у вези са кинеском философском традицијом. Ово узајамно дејство је касније дало будистичку школу [[зен|ч'ан]], или [[зен]], чији утицај на кинеску философију, књижевност и ликовну уметност је далекосежан.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
== Историја ==
Ред 24:
Будизам је у Кину дошао из Индије, преко централне Азије, почетком наше ере. Пространи пећински храмови подигнути у [[Дунхуанг]]у, главној тачки уласка, сада су богати извор списа, уметничких предмета и других археолошких налаза.<ref name="Kembridž-94-97">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 94-97), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref>
Тачан датум доласка будизма је споран, али је до тога, вероватно, дошло у првој половини [[1. век]]а.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> По предању, будизам је уведен за владе цара Минга (58—75), али постоје докази да се у Кини још пре тог времена чуло за будизам.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Његово ширење било је дуг и постепен процес. Из кинеских извора знамо да је у 1. и 2. веку будизам сматран религијом окултних вештина, која се много не разликује од [[јин и јанг|јин-јанг]] школе или касније [[Таоизам|таоистичке]] религије.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
У [[2. век]]у се чак развила теорија да [[Сидарта Гаутама|Буда]] био ученик [[Лао Це]]а. Ова теорија нашла је надахнуће у једној тврдњи у животопису Лао Цеа где се вели да је он поткрај живота ишчезао. Разрађујући ово, таоисти су испрели причу како је Лао Це, кренувши на Запад, доспео у Индију, где је поучавао Буду и имао укупно двадесет девет ученика.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
Будизам се усталио дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] у средишњој Азији приближно почетком нове ере, а до краја [[династија Хан|династије Хан]] (око [[220]]. године) превасходно се сводио на групе странаца. У почетку су таоистички учењаци помагали као преводиоци, при чему су за превођење будистичких идеја коришћени таоистички термини, а наглашавана је и сличност измеду две религије.<ref name="Rečnik budizma">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Ред 39:
[[Датотека:Wood Bodhisattva.jpg|мини|десно|Дрвени [[бодисатва]] из династије Сонг (960-1279)]]
 
У [[4. век]]у долази до продора будизма у јужну Кину. Образовани и имућни световњаци потпомагали су [[сангха|сангху]] као покровитељи, омогућавали да се плати преводилачки рад, оснивали манастире и храмове и прихватали пет правила будистичке етике. У јужној Кини развила су се два правца: [[ђхана|дхјана]], школа медитације, надахнута хинајаном и [[прађна]], спекулативна школа која је преводила махајанске сутре.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
У том периоду, централне личности били су [[Тао Ан]] (312-385.), [[Хуи Јуан]] (344-416.) и [[Тао Шенг]] (360- 434.). Под њиховим утицајем установљене су велике монашке задужбине, преведена правила винаје и широко распрострањене спекулативне идеје махајане. Учења конфуцијанских и таоистичких класика стопила су се са махајанским будизмом [[Ашвагхоша|Ашвагхоше]], [[Нагарђуна|Нагарђуне]], [[Васубандху]]а и [[Асанга|Асанге]], уобличивши тако карактеристичну традицију кинеског будизма. Он је доживео процват поглавито у школама [[Чиста земља|Чисте земље]] (''т'иен т'аи''), [[хуан јен]]а и [[зен|ч'ана]], који су достигли зрелост за време династије Т'анг. Процењује се да је око [[420]]. године у Кини било 1786 храмова и око 24.000 будистичких монаха и монахиња.<ref name="Rečnik budizma"/>
Ред 47:
=== Успон будизма ===
 
Током владавине северних и јужних династија ([[420]]-[[588]]) настају аутентичне будистичке школе, од којих су неке адаптације индијских, док су друге аутентично кинеске. [[Тиентаи]] и [[хуајан]] су постали свеобухватни ситеми, док су [[зен|чан]] и [[Budizamškola čiste zemlje|чиста земља]] приступачнији обичном човеку.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
Током Суи периода ([[589]]-[[617]]) састављају се коментари о дубљем или скривеном значењу текстова и спискови некадашњих патријарха како би се утврдила аутентичност предаје.<ref name="Kembridž-94-97"/>
Ред 57:
До половине [[9. век]]а, будизам се у Кини толико раширио, да "постаје жртва сопственог успеха".<ref name="Kembridž-94-97"/> Он је почео да све више одвлачи мушкарце и жене од породичних и радних обавеза, уз оснивање великих манастира са огромним земљишним поседима. Моћ и богатство монашких установа довели су до корупције. Пораст дворског утицаја будистичког [[клер]]а, заједно са доктринама које су наизглед подривале породицу и конфуцијански морал, изазвали су оштре критике.
 
[[845]]. године цар Вузонг започиње прогоне будиста. Процењује се да је похарано и уништено око 4.000 храмова, а око 250.000 монаха и монахиња присилно враћено световном начину живота.<ref name="Rečnik budizma"/> Непроцењива будистичка уметничка баштина и опсежне библиотеке ишчезле су у пламену разарања. Прогони нису били дугог века, но велике манастирске институције су се потом споро опорављале. [[Зен|Чан]] и [[школa чисте земље]], не зависећи од власништва, брже су се опоравили.<ref name="Kembridž-94-97"/> Пре прогона, за време династије Т'анг у Кини је цветало осам или десет главних школа будизма; али под [[династија Сонг|династијом Сунг]] су делатност наставиле само школе чисте земље и ч'ана.
 
У овом периоду у Кину се уводи и [[вађрајана|тантрички будизам]] као предаја. Иако је ова предаја брзо одумрла, елементи тантричког будизма постали су трајни део кинеског будизма.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
=== Стапање са народном вером ===
[[Датотека:Zhang_Shengwen._L'enseignement_de_Bouddha_Sakyamuni.jpg|мини|десно|[[Сидарта Гаутама|Сакјамуни]] [[Сидарта Гаутама|Буда]] подучава (1173-1176)]]
 
Период након [[907]]. године обележен је таворењем и обновом. Подела на школе - упадљива особина будизма династије Танг - још више се продубила, тако да се и кинески будизам развио као мноштво синтеза учења и пракси, обично са снажном основом чисте земље.<ref name="Kembridž-94-97"/>
Ред 70:
=== Препород будизма ===
 
Касни 19. и рани [[20. век]] донели су кинеском будизму интелектуалну ренесансу и етичку реформу, поглавито под Т'аи Хсијем (1890-1947). Овај реформски покрет пратило је потискивање и спутавање под [[Комунизам|комунистичком]] влашћу, почев од [[1949]]. После смрти [[Мао Цедунг|Мао Цедунга]]а, [[1976]]. године, јављају се знаци обнове будизма.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
На Тајвану будизам је све време остао снажан и иновативан.
Ред 91:
* [[Тиентаи]]
* [[Хуајан]]
* [[BudizamŠkola čiste zemlje|Чиста земља]]
* [[Кинеска филозофија]]