Шуњата — разлика између измена

'''Празнина''' или '''шуњата''' ([[санскрт|санскрит]]: शून्यता ''śūnyatā'', [[пали]]: ''suññatā'') у [[будизам|будизму]] значи ништавност свих [[појава]], јер пролазност њихових облика значи да оне не поседује трајну [[Суштина|бит]] или сопство (''[[несопство]]'').<ref name="Енциклопедија живих религија">Шуњата, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 978-86-19-02360-3|pages=}}</ref>

Баш као што учење о [[Несопство|несопству]] пориче да постоји сопство, тако и учење о празнини значи да је [[свет (будизам)|свет]] ништа.<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos, Novi Sad. {{page|year=2006|idisbn=ISBN 978-86-7473-281-6|pages=}}</ref> Будизам не негира постојање мноштва појава, већ тврди да су те појаве празне, јер немају постојање по себи, односно властито бивање (''[[svabhava]]''). Према [[Сидарта Гаутама|Будином]] учењу, разумевање ништавности појава води [[мудрост]]и и унутарњем [[мир]]у.

У теорији спознаје раног будизма, ''шуња'' означава објективну страну.<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao (pp. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo,. {{page|year=1977.|id=|pages=131-152}}</ref> У раном будизму, на пример у [[пали]]јским никајама, празнина се првенствено тиче [[свет]]овног искуства и каже се да је ток бивања лишен трајне вредности и самосвојности. Спољна [[задовољство|задовољства]] и чулно опажљиви објекти су лишени сопственог постојања и стога невредни човекове крајње преданости.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>