Први англо-холандски поморски рат — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{bez_inlajn_referenci}}
{{друго значење3|Англо-холандски рат}}
{{Инфокутија Војни сукоб
{{Рат
|рат = Први англо-холандски поморски рат
|слика=Beerstraaten, Battle of Scheveningen.jpg
== Холандске снаге ==
 
После [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] [[1648.|1648.]] године, [[Холандија|Холандија]] је приступила радикалном смањењу оружаних снага. Када је 1650.1650. године, после смрти [[Вилијем II Орански|Вилијем II од Орана]], наследно намесништво било укинуто, отпочело је под вођством странке републиканаца и великих трговаца планско рушење свих централистичих снага. Од тог тренутка супротности између репуликанаца и оранске странке наносила осетне штете државним пословима, а највише војној сили. Укидањем звања намесника нестало је и заједничке врховне команде над војском и морнарицом. Адмиралитети пет „приморских провинција“ које су биле дуж обале и које су опремале ескадре, биле су подређене непосредно парламенту, што је услед честе узајамне суревњивости провонција било веома штетноза јединство у поморских стварима. Сви њихови адмиралитети су поред тога били у константној новчаној оскудици. Од 130 до 150 бродова ратних бродова, која је важила за прву у свету, већина је била стављена ван употребе или делом чак продата [[Енглеска|Енглеској]]. Сматрало се да је 40 ратних бродовадовољно да преузме заштиту обала, риболова и трговачке флоте од око 6000 океанаских и чак 10000 других бродова.
 
Због хидрографских прилика у холандском прибрежју холандски ратни бродови били су неподесни за тешко море (малог газа, прилично равног дна, широки, спори и слабог артиљеријског наоружања). Када су се 1651. године односи са Енглеском заоштрили, [[Холандија|Холандија]] је опремила нових 36 бродова, а [[Март|марта]] [[1652.|1652.]] године приступила опреми даљих 150. [[Јул|Јула]]а исте године, флота је имала 92 брода од којих је један имао 56 топова, 19 са по 30-40 топова, 12 са 8-10 топова и 6 брандера; остатак флоте сачињавали су трговачки бродови наоружани са по 20-30 топова.
 
== Енглеске снаге ==
И Енглеска се од 1649. године убрзано припремала за рат изграђујући плански своју флоту. Флотом је командовала комисија од 3-5 адмирала које су називали генерали на мору, а ратном морнарицом Адмиралитет зависан од Парламента, у ствари од [[Оливер Кромвел|Кромвела]]. Генерали су завели у ратну морнарицу строгу дисциплину и војнички дух. У марту 1651. године енглеска флота је имала 3 линије брода са по 60-100 топова, 10 са по 50-54 топа, 12 са по 40-46 топа, а 24 са по 34 топа и мање. Ратни бродови су били већи од холандских (2 палубе), чвршћи, бржи, окретнији и стабилнији (већи газ), а и знатно јачи по броју и калибру тешких топова. И трговачки бродови били су боље наоружани од холандских.
 
На почетку сукоба Енглези су се још држали тактике која је почивала на њиховим последњим ратним искуствима, стеченим у борби са [[Шпанска армада|Шпанском армадом]]. Флота је једрила у више упоредних ескадри а при томе је увек одређени број слабијих бродова за појединим великим ратним бродовима, на којима су били команданти ескадри. Задатак команданата флота био је да заузме положај уз ветар - тзв. '''luv''' - а све остало је било ствар потчињених команданата. Својим истакнутим борбеним групама напросто би се сручили на најслабије тачке код непријатеља. Једино су морали један другоме да оставе довољно маневарског протора или да у случају нужде један другоме помогну. У почетку су Енглези подражавали начин Холанђана, који су обично улазили у борбу у бразди, постављајући борбене групе једну иза друге, да би што боље употребили бочну артиљерију. Но, убрзо је Блејк приметио да је за команданта флоте немогуће, да из ове формације, коју су прво примењивали Холанђани, има преглед над флотом и да при тада још увек неразвијеној сигнализацији одржи борбени поредак. Штете услед међусобних судара биле су свакодневна појава, артиљерија често није могла у пуној мери да дејствује, јер је била маскирана сопственим бродовима, а непријатељски [[Brander|брандери]] наилазили су лако на добар плен међу непокретно збијеним гомилама бродова.
 
== Почетак рата ==
 
Осећајући се јаком, енглеска влада дозволила је приватницима да плене холандске бродове. Холанђани су на ово одговорили истом мером, а осим тога, у британским морима престали су да одају поздрав енглеској застави при сусрету и ускратили су Енглезима право прегледа својих бродова. Општа склоност незаконитим и насилним поступцим и међусобно ривалство изазвали су спонтано [[Битка код Довера|бој испред Довера]] [[29. мај|29. маја]]а [[1652.|1652.]] године. Тиме је почео рат, али је објављен тек [[28. јул|28. јула]]а.
 
== Борбе у Ламаншу ==
 
После овог боја, енглески генерал на мору, [[Роберт Блејк]] заробио отпловио је у Северно море и заробио 12 малих ратних и 100 рибарских холандских бродова, јер је холандски адмирал [[Мартен Тромп]] прекасно стигао да их заштити, после чега је смењен. Спроводећи конвој трговачких бродова Ламаншом према западу, адмирал [[Михил де Ројтер|де Ројтер]], иако бројни слабији, напао је [[26. август|26. августа]]а ескадру енглеског адмирала Џорџа Ескјуа [[Битка код Плимута|код Плимута]] и приморао је на повлачење; затим је крстарио на западним прилазима [[Ламанш|Ламанша]]а, обезбеђујући властити, а нападајући противнички саобраћај. Када се крајем септембра угрожен од главнине енглеске флоте повукао према својој главнини у Њупорту, Енглези су поново овладали [[Ламанш|Ламаншом]]ом и пленили холандске трговачке бродове. Холандска флота допловила је [[21. септембар|21. септембра]] поново у [[Ламанш|Ламанш]] и [[2. октобар|2. октобра]] се сјединила са Ројтеровом ескадром. Иако су по броју и квалитету бродова били слабији, Холанђани су напали Енглезе [[Битка код Кентиш Нока|код плићине Кентиш Нок]] [[8. октобар|8. октобра]]. Како је идућег дана 20 холандских бродова самовољно отпловило за [[Холандија|Холандију]] а за њима и главнина флоте, Енглези су са главног ратишта, [[Северно море|Северног мора]] и [[Ламанш|Ламанша]]а, деташовали 3 ескадре на споредне задатке, а Блејк је остао у Доверским вратима са свега 45 ратних бродова.
 
== Врхунац рата ==
== Крај рата ==
 
[[Холандија|Холандију]] је рат тешко погађао. Њена поморска трговина је готово сасвим замрла. Сматра се да су Енглези у току рата запленили између 1600 и 1700 холандских трговачких бродова (приза), што је по вредности одговарало четвороструком приходу [[Енглеска|Енглеске]], рибарство и трговина су били потпуно уништени. Поразом [[Холандија|Холандије]] били су погођени и енглески ројалисти, а учвршћен [[Оливер Кромвел|Кромвелов]] положај. Рат се осетио и у [[Енглеска|Енглеској]]. Напорна служба и лоше снабдевање изазвали су незадовољства и побуне на енглеским бродовима, а [[Средоземно море|Средоземље]] је било затворено енглеској трговини. Стога је [[Оливер Кромвел|Кромвел]] пристао на мировне преговоре. [[Вестминстерски мир (1654)|Вестминстерским миром]] [[15. април|15. априла]]а [[1654.|1654.]] године [[Холандија|Холандија]] је признала [[Навигацијски акт]], пристала на поздрав енглеској застави у британским морима и платила ратну одштету од 900.000 фунти.
 
== Види још ==
 
* [[Војна енциклопедија]], том 1 (151-153 страна)
* Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А.Д. Београд, 1937. г.
 
[[Категорија:Англо-холандски ратови]]
1.572.075

измена