Битка код Батине — разлика између измена

|битка= <span style="font-size: medium;">'''Битка код Батине'''

'''Битка код Батине''' (или '''Батинска битка''') је вођена између 11. и 19. новембра 1944. између јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]] са једне стране и јединица [[Вермахт]]а и његових савезника са друге стране. Циљ јединица НОВЈ је било ослобађање [[Барања|Барање]], а совјетске армије је био да успостави [[мостобран]] за прелазак својих тенковских јединица на десну страну [[Дунав]]а ради лакшег заузимања [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]]. Са друге стране Немци су се трудили да омогуће повлачење немачких и квинслишких јединица преко Хрватске и Словеније у Аустрију. Батинска битка је трајала од 11. до 19. новембра и окончала се победом јединица НОВЈ и Црвене армије. На месту битке данас се налази [[Меморијални комплекс Батинска битка|меморијални комплекс]]. Ово је највећа битка по количини снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на подручју Југославије.<ref>{{Cite book|last= Тимофејев|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Тимофејев|coauthors= |title= Руси и Други светски рат у Југославији|year= 2010|url= |publisher= Институт за новију историју Србије|location= |isbn=978-86-7005-089-1}}</ref>

Почетком новембра 1944. ослобођени су [[Београд]], [[Банат]] и [[Бачка]], док је у [[Срем]]у формиран [[Сремски фронт]], док је главнина немачке [[Група армија Е|АрмијскеГрупе групеармија Е]] далеко заостала, а њена претходница се [[пробој групе армија Е кроз Санџак|пробијала кроз Санџак]]. Тиме су се пред јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] отвориле широке офанзивне перспективе. Совјетска Врховна команда ("Ставка") одлучила је да искористи релативну слабост немачких снага пред својим левим крилом, форсира [[Дунав]] и продре у југозападну [[Мађарска|Мађарску]]. Продором по левој страни [[Драва|Драве]] додатно би се продубила криза немачке одбране [[Балканско полуострво|Балкана]] ([[Група армија Ф|АрмијскеГрупе групеармија Ф]]) и угрозила [[Аустрија]] са југа, а продором западном страном уз Дунав угрозила би се [[Будимпешта]] и Аустрија са запада. С обзиром да су јединице 2. украјинског фронта продирале ка Дунаву и [[Будимпешта|Будимпешти]] са истока, овај продор 3. украјинског фронта претио је одсецањем и опкољавањем Будимпеште. На крајњем левом крилу совјетског фронта, у саставу 3. украјинског фронта, током продора кроз [[Србија|Србију]] налазила се само 57. совјетска армија, уз 17. ваздушну армију и 4. гардијски механизовани корпус са пратећим артиљеријским и инжењерским јединицама. Иако релативно малобројна формација, она је током заједничких операција са [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] успела значајно да испредњачи у односу на снаге немачке АрмијскеГрупе групеармија Ф ([[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] и [[Група армија Е]]). Совјетска команда се стога одлучила да аље користи стечено преимућство, и форсира Дунав у области Барање.

крају преко 60.000 војника<ref>Срета Савић: 51. ВОЈВОЂАНСКА ДИВИЗИЈА, pp. 28, према Архив Војноисторијског института, к. 2, рег. бр. 12/1; НАВ. НТ. 311 ф. 191; генерал--пуковник Шарохин, пук. В. Петрукин: Војноисторијски журнал, 1961, 2. pp. 25–36; Архив Војноисторијског института, к. 1395, рег. бр. 1-4.</ref>. Над њима је команду преузео штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], који је своје корпусе у [[Југославија|Југославији]] постепено предавао [[Група армија Е|АрмијскојГрупој групиармија Е]]. Наведене совјетске и југословенске снаге имале су задатак да енергичним нападом на осовинске снаге да форсируају Дунав, створе и одбране мостобран. Током битке, обе стране енергично су привлачиле додатне снаге. Јединице на Сремском фронту ([[Први пролетерски корпус НОВЈ|Први пролетерски корпус]] и 68. стрељачки корпус Црвене армије) имале су задатак да снажним притиском вежу немачке снаге пред собом, и онемогуће њихово пребацивање у [[Барања|Барању]].

Операција Црвене армије уз помоћ југословенских, бугарских и румунских снага, окончана је великим успехом. Током новембра [[1944]]. јединице 57. армије [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|12. корпуса НОВЈ]] успеле су да одбране и прошире мостобране у [[Барања|Барањи]], упркос огорченом отпору, првенствено [[Дивизија Бранденбург|дивизије Бранденбург]]. С обзиром да је [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] успешно задржала немачке снаге Команде Југоистока ([[Група армија Ф|АрмијскеГрупе групеармија Ф]]), немачка Врховна команда била је принуђена да на овај фронт довлачи снаге [[АрмијскаГрупа групаармија Ц|АрмијскеГрупе групеармија Ц]] из северне [[Италија|Италије]] (44. и 71. дивизију). Међутим, совјетска команда умешно је користила остварени продор, обезбедила прелазе и масирала трупе под командом Трећег украјинског фронта. Под његову коману су привучене, поред 57. армије, 46. армија, затим 6. тенковска, 4. гардијска, 9. гардијска, 26, 27. и Прва бугарска армија. Ове снаге оствариле су продор уз [[Драва|Драву]] и уз [[Дунав]], одсекавши и, уз садејство Другог украјинског фронта, опколивши [[Будимпешта|Будимпешту]].