|
== Историјат ==
Први сигурнији помен [[Бања Лука|Бање Луке]] потјече са краја [[XV вијек|XV вијека]], када се се налазила у саставу старе босанске жупе Земљаник, а [[1463]]. године је ушла у састав Јајачке Бановине, те од [[1528]]. године улази у састав [[Османско царство|Османског Царства]]
У периоду након [[1851]]. године, поводом реорганизације управе у Босни, Бања Лука је постала средиште округа и тим поводом изграђен је низ просвјетних и сакралних објеката, уведена телеграфска линија Бања Лука - [[Сарајево]] и изграђена прва жељезничка пруга Бања Лука - Добрљин. Пруга замишљена као дио будуће отоманске трансбалканске жељезнице, покренула је изградњу низа нових објеката и стамбених блокова који у град доносе дух Европе тј. неостила и сецесије.
Послије Првог свјетског рата, стварањем државе Срба, Хрвата и Словенаца, Бања Лука постала је центар Босанске крајине и сједиште жупе, а [[1929]]. године, послије административне подјеле Краљевине Југославије, и главно мјесто новоосноване [[Врбаска бановина|Врбаске Бановине]]
Прије него што је основано у Бањој Луци, позориште на територији Босне и Херцеговине постојало је једино у Сарајеву, гдје је основано [[1920]]. године
Један од великих покретача ове акције било је и српско културно-просвјетно друштво „Просвета“ из Бање Луке(15), као и сам бан Светислав Тиса Милосављевић.
У љето 1930. године, бан Милосављевић је у госте позвао угледне представнике позоришне умјетности [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославиј]]е и уз њихову стручну помоћ размотрио могућа просторна рјешења зграде позоришта.
Народно позориште изграђено је према пројекту Јосифа Голднера.
Учешће у изградњи објекта, који ће по отворењу носити назив Дом Краља Петра И Ослободиоца дало је и „Змијање“ - друштво за подизање споменика и оснивање фондације Петар Кочић.
Објекат је отворен [[12. новембар 1934|12. новембра 1934]] године, под називом [[Дом Краља Петра И Великог Ослободиоца|„Дом Краља Петра И Великог Ослободиоца“]].
У приземљу објекта била је смјештена институција Народног позоришта Врбаске бановине са сљедећим садржајима: позоришна сала, капацитета 500 сједишта (односно 100 сједишта више него првобитна позоришна сала) и пратећи садржаји – позорница, гардеробе, бифе, фоаје и канцеларије за управу.
На западној страни првог и на другом спрату налазило се 14 соба, резервисаних за библиотеку и разна бановинска друштва. На другом спрату била је и мала сала са 130 мјеста предвиђена за предавања, скупштине и конференције.
Након завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] институција позоришта добила је цијелу зграду за своје потребе. Том приликом мијења име у: Народно позориште у Бањалуци. Од сезоне 1946/1947. Позориште ради под називом Окружно народно позориште, након чега још једном мијења име у Народно позориште. Тај назив носи све до [[1953]]. када добија име Народно позориште Босанске Крајине. У периоду од [[1994]]. до [[Јануар|јануара]] [[1999]]. године назива се Крајишко народно позориште, да би након тога добило данашњи назив Народно позориште Републике Српске.
Прва значајнија адаптација објекта урађена је [[1959]]. године, по пројекту Владимира Добровића, сарајевског архитекте, када је сцена технички модернизована, а сала и интеријери генерално преуређени.
Након земљотреса [[1969]]. године, објекат је претрпио знатна оштећења. Позорница је постала неупотребљива. Убрзо након тога град је донио одлуку да се позориште санира, адаптира и модернизује
Током адаптације [[2004]]. године направљена је сцена „Петар Кочић“ са 77 сједишта. Намјена појединачних функционалних цјелина као и назив објекта и институција смјештених у објекту мијења се током различитих историјско-политичких услова.
Данас се објекат користи за потребе Народног позоришта РС, са изузетком дијела првог и другог спрата који се користи за изнајмљивање простора компанији Сиеменс
Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], [[Светислав Милосављевић|Светиславу Милосављевићу]], личности која је својом визијом и енергијом поставила темеље модерној Бањој Луци.
Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих званица, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били [[Бранислав Нушић|Нушићев]] «Хаџи Лоја», Одавићеви «Хеј, Словени» и Швабићев «Повратак».
== Зграда ==
На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од [[Август|августа]] [[1933]]. до [[септембар|септембра]] [[1934]]. године, према пројекту инж. Јосифа Голднера, изграђена је зграда под називом „Дом краља Петра I Великог Ослободиоца“ у којој су били смјештени [[позориште]], [[музеј]], друштво «Змијање», КАБ, а од [[1935]]. године и [[Народна и универзитетска библиотека Републике Српске|Народна библиотека Краља Петра I Великог Ослободиоца]]. Зграда позоришта из 1934. године је репрезентативно јавно здање, стилски одређено елементима [[Баухаус]]а, али уз задржавање неких одлика [[неокласицизам|неокласицизма]]. Зградом позоришта бан Милосављевић заокружио је цјелину осмишљеног градског језгра.
Објекат је лоциран у центру града као слободностојећи.
Данашњи изглед објекта је суштински задржао првобитну концепцију, у току седамдесетогодишње историје његовог постојања - од првобитног мултифункционалног објекта до данашње јединствене функције позоришне зграде.
Осим Велике сцене, приказивање представа обавља се и на простору мале сцене, односно сцене [[Петар Кочић]].
===== Досадашња законска заштита =====
Народно позориште Републике Српске од [[18.07.1986]] је под заштитом као културно добро.
Одјељење за просторно оређење, такође добро је валоризовано, и налази се у првој зони заштите
== Садашњост ==
* [[Небојша Зубовић]]
* [[Светислав Милосављевић]]
==Литература==
1965. Баслер, Ђуро, Бешлагић, Шефик, Миличевић др Јован и Тихић, Смаил. ''Босна и Херцеговина знаменитости и љепоте.'' Београд: Новинско издавачко предузеће „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“, 1965.
1974. Равлић, Александар. ''Бања Лука раздобља и стољећа''. Новинско-издавачко предузеће „Младост“, 1974.
1996. Шево, Лиљана. ''Урбанистички развој Бање Луке''. Бања Лука: Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука, 1996.
2004. Пејашиновић, Зоран. ''Бан Милосављевић човјек који је Бањој Луци обистинио име''. Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске Бања Лука, 2004.
2006. Видаковић, Р. Синиша. ''Архитектура јавних објеката у Бањалуци (1918-1941)''. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2006
== Спољашње везе ==
| 