Херман Геринг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 58:
 
=== Други светски рат ===
==== Напад на Пољску ====
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 101I-343-0674-16, Bruno Loerzer, Hermann Göring, Adolf Galland.jpg|250px|мини|десно|[[Бруно Лоерцер]], Херман Геринг и [[Адолф Галанд]] у обиласку непознатог немачког војног аеродрома у Белгији, 1940. година.]]
Геринг, који је захваљујући својим доушницима знао да ће Енглеска и Француска подржати Пољску у случају рата, као и да Италија неће ступити у рат на страни Немачке, покушао је да одговори Хитлера од планираног напада на Пољску. На Герингову примедбу да играју на све или ништа Хитлер је одговорио: "Ја сам увек играо на све или ништа".{{sfn|Knop|2009|pp=125}} Иако многобројна, немачка Луфтвафе је на дан почетка Другог светског рата располагала само са четири најмодернија средња бомбардера Јункерс Ју 88{{sfn|Knop|2009|pp=126}} док је пројектовање и производњу бомбардера великог домета Геринг лично одложио 29. априла 1937. год.{{sfn|Knop|2009|pp=126}} Током немачког напада на Пољску, који је почео 1. септембра 1939. године када и Други светски рат, немачка Луфтвафе постигла је заначјне успехе. У релативно кратком року уништено је малобројно пољско ратно ваздухопловство након чега је Луфтвафе наставила са пружањем подршку немачким трупама на земљи. Током [[Битка за Варшаву|битке за Варшаву]] Геринг је наредио жестоко неселективно бомбардовање града које је за последицу имало значајне цивилне жртве, а све у намери да покаже да је Луфтвафе имала пресудан утицај у немачкој победи. Упркос упорној одбрани пољских јединица које су браниле Варшаву, катастрофално стање цивилног становништва проузроковано константним бомбардовањем из ваздуха приморало је војне команданте да капитулирају.
 
==== Кампања на западу ====
Током немачке кампање на западу 14. маја 1940. године тешко је бомбардован [[Ротердам]] и том приликом је погинуло 900 људи и уништен је велики део старог градског језгра.{{sfn|Price|1969|pp=46}} Након овог бомбардовања Холандија је капитулирала. Током [[Битка за Француску|битке за Француску]], Луфтвафе је у више наврата бомбардовала избегличке колоне. Када су се снаге [[Британски експедициони корпус (Други светски рат)|Британског експедиционог корпуса]] и делови француских трупа нашли у окружењу код [[Денкерк|Денкерка]], Геринг је уверио Хитлера који је због неопходног одмора зауставио напредовање оклопних јединица надомак Денкерка, да Луфтвафе може потпуно самостално да онемогући евакуацију британских и француских јединица. За уништење опкољенх јединица у џепу код Денкрерка Геринг је прикупио 500 ловаца и 300 бомбардера.{{sfn|Price|1969|pp=49}} Импресивна бројка, међутим радило се о ваздухопловним јединицама које су већ две недеље непрекидно биле ангажоване у борбама и које су већ биле на граници људских и техничких ресурса. Луфтвафе се изнад Денкерка по први пут озбиљно сукобила са британским [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] и барем привремено изгубила превласт у ваздуху. Британци су, упркос значајним губицима, до 4. јуна успешно евакусилаи 338.226 војника.{{sfn|Price|1969|pp=49}} Био је то први озбиљнији Герингов неуспех. Геринг који је у Првом светском рату командовао ловачком ескадрилом, није могао да схвати сву сложеност командовања ратним ваздухопловством на тактичком и стратегијском нивоу и у великој мери је преценио способности Луфтвафе .
 
====Битка за Британију====
После пораза Француске уследила је [[битка за Британију]]. 21. јула 1940. године Геринг је наредио да Луфтвафе систематски појача нападе на Енглеску.{{sfn|Knop|2009|pp=130}}) Луфтвафе је добила задатак да припреми терен за инвазију тако што ће уништити британски РАФ, вршити нападе на бродске конвоје и бомбардовањем омекшати одбрану у зони инвазије. Ограничена дејства Луфтвафе трајала су све до 13. августа 1940. године или до "Дана орлова" (Adlertag) како га је Геринг назвао{{sfn|Deighton|1999|pp=128}}, када су отпочели масовни бомбардерски напади на Портланд и Саутхемптон као и на британске аеродроме у Хемпширу и Кенту. Масовни бомбардерски напади настаљени су током целог августа и почетком септембра, све док серија британских бомбардерских напада на [[Берлин]], у првој недељи септембра, није натерала Геринга да промени тактику. У знак одмазде, Геринг је наредио да се отпочне са масовним бомбардовањем Лондона. [[Лондон]] је први пут бомбардован 7. септембра 1940. год. Те вечери Геринг је самозадовољно известио: "Лондон је у пламену".{{sfn|Price|1969|pp=55}}
 
Захваљујући упорној и вешто вођеној британској одбрани, Луфтвафе је претрпела пораз у бици за Британију. Немачки губици су износили 1700 авиона док су британци изгубили 915 авиона.{{sfn|Knop|2009|pp=131}} Поред губитка у авионима, Луфтвафе је изгубила велики број искусних пилота који су углавном обарани изнад британске територије. Уколико би и успели да искоче, доспели би у британско заробљеништво, за разлику од британских пилота који би након искакања над својом територијом, могли да наставе са борбом (иако је РАФ током битке за Британију изгубио 915 авиона, губици у људству износили су 530 пилота{{sfn|Deighton|1999|pp=217}}). Због немогућности Луфтвафе да оствари превласт у ваздуху над Ламаншем, Хитлер је отказао операцију Морски лав. Неуспех у бици за Британију изазвао је нетрпељивост Хитлера према свом старом ратном другу, која је само још више била појачања чињеницом да је Геринг током битке отишао у лов у [[Роминтер Хајде]], као и да га је од командовања више занимао лов на скупоцена уметничка дела којих је у музејима и приватним збиркама у Француској било на претек.
 
====Напад на СССР====
Упркос томе што је почео да губи углед у Хитлеровим очима, Геринг је на војној конференцији одржаној 4. новембра 1940. године, на којој је Хитлер обавестио три врховна команданта Вермахта о намери да нападне Совјетски савез, покушао да га одговори од ове намере. Геринг је истакао да би, уколико уследи напад на Совјетски савез, Немачка водила рат на два фронта и подсетио је Хитлера да је то био један од главних узрока пораза Немачког царства у Првом светском рату. Такође је упозорио Хитлера и на могућност рата са САД као и на то да је прво неопходно добити рад на западу. Међутим, Хитлер се оглушио о Герингова упозорења и пет недеља касније 18. децембра 1940. године потписао је директиву бр. 21 за почетак операције Барбароса, односно напад на СССР.{{sfn|Knop|2009|pp=133}}