Петар Стамболић — разлика између измена

Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је децембра [[1933]]. године, када је постао и руководилац скојевске ћелије на Пољопривредно-шумарском факултету. Септембра [[1934]]. је укључен у чланство Универзитетског комитета СКОЈ-а, а крајем [[1935]]. у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).

Поред рада у [[Београд]]уБеограду, у време распуста ангажовао се и у раду са средњошколском и радничком омладином, у родном крају. Године [[1937]]. је постао члан Универзитетског комитета КПЈ, тада најјаче партијске организације у Београду. Више пута је хапшен и протериван из Београда.

После одслужења војног рока, вратио се у Београд и наставио политички рад. По задатку Партије, од новембра [[1937]]. до марта [[1938]]. радио је као партијски радник у унутрашњости, углавном у централној и западној [[Србија|Србији]]. Од средине [[1938]], као инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, радио је при Обласном комитету КПЈ за западну Србију, почетком јуна [[1940]]. у Београду, када је изабран за делегата за [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]]. Непосредно пред [[Априлски рат]] [[1941]]. године радио је, као инструктор Покрајинског комитета, у [[Ниш]]у и [[Ваљево|Ваљеву]].

После окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], у својству инструктора ПК радио је на организовању устанка на подручју [[Јагодина|Јагодине]] и [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], и на формирању првих партизанских јединица у централној и западној Србији. У јесен [[1941]]. године је, у тада ослобођеном, [[Ужице|Ужицу]] радио на организовању органа народне власти и био изабран за првог секретара [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног народноослободилачког одбора за Србију]].

После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења Главнине партизанских снага из Србије у Санџак]], децембра [[1941]]. изабран је за члана [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]]. У [[Босна|Босни]] се налазио до краја [[1942]], најпре у Штабу [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], а од марта [[1942]]. на политичком раду у Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. Крајем [[1942]], по задатку [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], упућен је на партијски рад у Србији. Кратко време боравио је у [[Срем]]у, а затим прешао у [[Београд]], где је као члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, радио на организовању и јачању организација и руководства [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког покрета у Србији]].

* министар пољопривреде у Влади [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] ([[1948]]),

* председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Владе НР Србије]] ([[1948]] — [[1953]]),

* председник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] ([[1953]] — [[1957]]),

* председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] ([[1957]] — [[1963]]),

* председник [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] ([[1963]] — [[1967]]) и

Од [[1945]]. до [[1967]]. биран је за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], а од [[1946]]. до [[1958]]. године за посланика [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Социјалистичке Републике Србије]]. Биран је у републичко и савезно руководство Народног фронта, односно ССРН, и у Председништво Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]] (ССРНЈ).

Од [[1948]]. до [[1957]]. године био је политички секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]]. Члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] био је од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Дванаести конгрес СКЈ|Дванаестог конгреса СКЈ]]. У међувремену, биран је за члана Политбироа ЦК КПЈ, Извршног комитета ЦК СКЈ, Председништва СКЈ и Председништва ЦК СКЈ.

За члана [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] изабран је [[1974]]. године, а потпредседник Председништва СФРЈ био је од маја [[1974]]. до маја [[1975]]. године. Маја [[1978]]. године поново је изабран за члана Председништва СФРЈ, а у периоду после [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Титове смрти]], од [[1982]]. до [[1983]]. обављао је функцију председника Председништва СФРЈ.

Биран је за члана Савета народне одбране и Савета федерације. Половином [[1980e|осамдесетих]] се повукао из политичког живота, и живео повучено све до своје смрти [[21. септембар|21. септембра]] [[2007]]. године. Кремиран је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]уБеограду а сахрањен на гробљу у селу Брезова. Његов сестрић био је [[Иван Стамболић]], трагично преминули председник СР Србије.

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других иностарних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден југословенске звезде|Орден југословенске велике звезде]], [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.