Друго бугарско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м sitno |
||
Ред 57:
{{main|Калојан}}
[[Датотека:Bulgaria under Kaloyan.png|300px|мини|Бугарска под Калојаном]]
Јована Асена је на престолу наследио најмлађи брат [[Калојан]]. Калојан је био амбициозан владар и настојао је да доврши ослобађање Бугарске од Византије и да се Византинцима освети за ослепљивање 14.000 војника у бици код Бјеласице. Себе је називао "Романоубица" (Romanoktonos) након Василија који је себе називао "Бугароубица<ref>"Андреев (Andreev), Йордан (Jordan); Милчо Лалков (Milcho Lalkov)., Българските ханове и царе (The Bulgarian Khans and Tsars) (in Bulgarian). Велико Търново.
Знајући да од Византије неће изнудити признање за своју круну, Калојан је ступио у преговоре са папом [[Иноћентије III|Иноћентијем III]]. Након дугих преговора, Калојан је крунисан за цара крајем 1204. године. Бугарска црква уздигнута је на ранг патријаршије. Међутим, Бугари нису мењали своје православне обреде и традиције{{sfn|Fine|1987|pp=56}}. Неколико месеци пре Калојановог крунисања за цара су крсташи [[Четврти крсташки рат|Четвртог]] рата [[Први пад Цариграда|освојили Цариград]] стварајући на византијској територији више самосталних држава. Од крсташких држава, најмоћније је било [[Латинско царство]]. Калојан је покушао да преговара са латинским царем, али он није прихватао бугарску државу ни поред папског признања. Византијска аристократија у Тракији склопила је савез са Калојаном уперен против Латинског царства. Одлучујућа битка вођена је 14. априла 1205. године [[Битка код Хадријанопоља (1205)|код Хадријанопоља]]. Латини су поражени, а њихов цар [[Балдуин I Фландријски|Балдуин]] је заробљен. Латинско царство запада у хаос<ref> Andreev & Lalkov. 1996. pp. 168-171</ref><{{sfn|Fine|1987|pp=81–82}}. Бугари су повратили већи део Тракије. Византинци у Тракији, изненађени бугарским успоном, склапају заверу са Латинима. Завера је откривена, а Калојан се брутално осветио Византинцима. Кампања против Латинског царства настављена је следеће године. Међутим, Калојан је убијен пре него што је могао да отпочне поход на сам Цариград.
Ред 64:
{{main|Јован Асен II}}
[[Датотека:Campaigns of Ivan Assen II.png|270px|мини|лево|Врхунац Другог бугарског царства под Јованом Асеном II]]
Калојана је наследио [[Борил]] који је покушао да настави политику свога претходника. Међутим, Борил није имао Калојанове способности. Након пораза код Филипопоља, Латини су му преотели већи део територија које је Калојан освојио. Борилов брат Стрез одвојио је већи део Македоније за себе, а [[Алексије Словенски]] је отцепио своју територију у близини Родопа. Године 1211. Борил је уступио Београд и Браничево Угарској. Кампања против српског краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] (1214) завршена је неуспехом<ref> Andreev & Lalkov 1996. pp. 180–183</ref><ref>Kazhdan, A.; collective . The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, Oxford: Oxford University Press.
Након никејског признавања Бугарске патријаршије, Јован Асен раскида савез са папством и склапа савез са [[Никејско царство|Никејским царством]] против Латинског царства. Савезници [[Опсада Цариграда (1235)|опседају Цариград]] (1235), али не успевају да га освоје. Потом је Јован Асен склопио мир са Латинима. Непосредно пред своју смрт (1241), Јован Асен је поразио део [[Монголска инвазија Европе|монголске]] војске која се враћала ка истоку након напада на Пољску и Угарску<ref> Andreev & Lalkov 1996. pp. 192–193</ref>.
Ред 70:
== Опадање ==
[[Датотека:Konstantin i Irina.jpg|300px|мини|Константин Тих и његова жена Ирина]]
Јована Асена II је наследио малолетни син [[Калиман I]] уместо кога је владало регенство. Регенти су склопили мир са Монголима пристајући да плаћају данак<ref>Vásáry, I. Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365. New York: Cambridge University Press.
== Привремена стабилизација ==
Ред 99:
== Литература ==
* Андреев (Andreev), Йордан (Jordan); Милчо Лалков (Milcho Lalkov). Българските ханове и царе (The Bulgarian Khans and Tsars) (in Bulgarian). Велико Търново (Veliko Tarnovo): Абагар (Abagar).
* Бакалов (Bakalov), Георги (Georgi); Петър Ангелов (Petar Angelov), Пламен Павлов (Plamen Pavlov), Тотю Коев (Totyu Koev), Емил Александров (Emil Aleksandrov) и колектив. История на българите от древността до края на XVI век (History of the Bulgarians from Antiquity to the end of the XVI century) (in Bulgarian). София (Sofia): Знание (Znanie).
* Ангелов (Angelov), Димитър (Dimitar); Соня Георгиева (Sonya Georgieva), Васил Гюзелев (Vasil Gyuzelev), Любомир Йончев (Lyubomir Yonchev), Страшимир Лишев (Strashimir Lishev) и колектив (1982). История на България. Том III. Втора българска държава (History of Bulgaria. Volume III. Second Bulgarian State) (in Bulgarian). Sofia: Издателство на БАН (Bulgarian Academy of Sciences Press).
* Божилов (Bozhilov), Иван (Ivan). Фамилията на Асеневци (1186–1460). Генеалогия и просопография (The Family of the Asens (1186–1460). Geneaology and Prosopography) (in Bulgarian). София (Sofia): Издателство на БАН (Bulgarian Academy of Sciences Press).
* Дочев (Dochev), Константин (Konstantin) (1992). Монети и парично обръщение в Търново (XII–XIV век) (Coins and Monetary Circulation in Tarnovo (XII–XIV centuries)) (in Bulgarian). Велико Търново (Veliko Tarnovo).
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|url=http://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C|year=1991|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08149-3}}
|