Đorđo de Kiriko — разлика између измена

12 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Разне исправке)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
Kiriko je rođen u [[Volos]]u. Nakon završetka studija u [[Атина|Atini]] i [[Firenca|Firenci]] seli se u [[Nemačka|Nemačku]] u [[1906]], gde je upisao akademiju lepih umetnosti u [[Minhen]]u, tamo je čitao dela [[Niče]]a i [[Artur Šopenhauer|Artura Šopenhauera]], i proučavao rad Arnolda Broklina i Maksa Klingera. Posle [[1910]]. seli se u Italiju.
 
Nakon što se puno selio po Evropi, i posle izbijanja [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] vraća se u Italiju gde se pridružuje italijanskoj vojsci. Međutim, u vojsci je proglašen nedovoljno sposobnim za vojne dužnosti, zbog toga ga premeštaju u bolnicu u Feri. Godine [[1915]]. de Kiriko je upoznao futuristu Karla Kara. Nastavio je da slika i [[1918]]. premešten je u [[Rim]], a takođe [[1918]]. su njegova dela izlagana u Evropi.
 
Osnivač je [[метафизика|metafizičke]] škole u slikarstvu. Najbolji deo svog slikarskog opusa stvorio je između [[1909]]. i [[1919]], u svojoj metafizičkoj fazi, s motivima mirnih mediteranskih gradova punih svetla. Sledećih je godina definisao kanone metafizičkog slikarstva, a njegova su razmatranja objavljena u časopisu „''-{Pittura metafisica}-''“ („Metafizičko slikarstvo“). Radove nastale između [[1915]]. i [[1925]]. karakterišu teme i motivi ogoljene arhitekture u nerealističnoj perspektivi, uronjene u tajanstvenu atmosferu, bez ljudskih likova. U prikazima enterijera iz istog razdoblja zatiču se predmeti izmešteni iz svog prirodnog ili očekivanog konteksta, čime se postiže efekat nadrealnog. Javljaju se i uznemirujući klasični motivi (Hektor i Andromaha, (''-{Ettore e Andromaca}-''), 1917). Na motiv krojačke lutke, simbol savremenog čoveka, nadahnuo ga je „čovek bez lica“, lik iz drame njegovog brata, književnika i slikara Alberta Savinija. Oženio se [[1924]]. prvom ženom, ruskom balerinom Raisom Gurevič, nakon čega su se zajedno preselili u Pariz. [[1928]]. održao je svoju prvu izložbu u [[Njujork]]u, a ubrzo posle toga i u [[Лондон|Londonu]].
 
Godine [[1930]]. upoznaje i svoju drugu zenu Izabelu Pasker Far sa kojom će ostati do kraja života i najzad se ponovo doseliti u Italiju, tačnije Rim gde će se i skrasiti [[1944]].
Kasnije de Kiriko je nastavio svoj metafizički način slikanja,a i počeo da slika mnogo realističnije,sa sve vise uspeha,otkrivajuci i usavrsavajuci davno zaboravljene tehnike slikanja.
 
De Kiriko je takođe objavio roman [[1925]]. pod nazivom "Hebdomeros" , i autobiografski roman "Memorie della mia vita".
 
== Literatura ==
363.220

измена