Саборна црква у Бањој Луци — разлика између измена

[[Епархија бањалучка|Епископ бањалучки]] [[Јефрем Милутиновић|Јефрем]] рођен је у селу Буснови код [[Приједор]]а, 15. априла [[1944|1944.]] године. Замонашен је у манастиру [[Манастир Липље|Липље]], епархија бањалучка, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. године. По завршетку богословије 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за дипломски рад ”Учење [[Василије Велики|Светог Василија Великог]] о монаштву”. Рад је оцијењен одличном оцјеном и препоручен за штампање. Послије двије године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког. Устоличење епископа Јефрема обављено је у [[Бања Лука|Бањој Луци]] у Саборном храму Свете Тројице 1. јуна 1980. године, од стране епископа сремског Андреја као изасланика Светог архијерејског синода. За период (1980—2007) епископ Јефрем је на подручју Бањалучке епархије осветио '''126 нових храмова''', 38 храмова је генерално обновљено, а 89 храмова је у изградњи. У истом времену, изграђено је и освећено 33 парохијска дома. Генарално је обновљен и освећен Владичански двор. <ref name="агдф">[http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=2&Itemid=3&lang=sr Саборни храм Христа Спаситеља] Епископ Бањалучки</ref>

 

[[Датотека:Platon Banjalucki.jpg|90п|thumb|Платон Бањалучки]]

Након што се оглушио о усташку наредбу од 23. априла [[1941|1941.]] - да сви "Србијанци" морају да оду и напусте тзв. Хрватско тло, болесног и изнемоглог [[Платон Бањалучки|Епископа Платона]], усташе су ухапсиле ноћу, између 4. и 5. маја 1941. године. Ухапшен је заједно са протом Душаном Суботићем, парохом градишким, и одвезли их аутомобилом путем [[Бања Лука]] - [[Котор Варош|Котор-Варош]]. Десетак километара од Бање Луке, на обали ријеке Врбање, усташе су их на свиреп начин убили, и бацили у набујалу Врбању. Ријека их је донијела у Врбас, гдје су, двадесетак дана доцније пронађена њихова унакажена тијела, у селу [[Кумсале]]. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањој луци, а три деценије касније, тачније 1. јула 1973. године, ковчег са моштима владике Платона пренесен је у крипту данашњег Саборног храма Свете Тројице. <ref name="дфгх">[http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=5&lang=sr&limitstart=6 Смрт Владике Платона]</ref> Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унијет у Именослов светих Српске православне цркве. Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.