Ибадизам — разлика између измена

'''Ибадитски покрет''', '''Ибадизам''' или '''Ибадити''' ({{lang-ar|{{large|الاباضية}}}} ''al-Ibāḍiyya'') је школа [[Ислам|ислама]] доминантна у [[Оман]]у и [[Занзибар]]у.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/the-vicious-schism-between-sunni-and-shia-has-been-poisoning-islam-for-1400-years--and-its-getting-worse-9139525.html Раскол између сунита и шиита трује ислам већ 1,400 година и постаје све гори]</ref> Ибадити се могу пронаћи и у [[Алжир]]у, [[Тунис]]у, [[Либија|Либији]] и [[Источна Африка|источној Африци]]. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка [[Мухамед]]а, и претходи деноминацији [[Сунити|сунита]] и [[Шиити|шиита]]. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру [[Хариџити|хариџита]] односно хариџитске школе;<ref name=val3>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials of Ibadi Islam'', . [[Сиракуза]]: Универзитетске новине Сиракузе. {{page|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages=. [[Сиракуза]]: Универзитетске новине Сиракузе. {{page|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3}}</ref> Ибадити, међутим, негирају све осим пролазне сличности са хариџитима и истичу да су се само развили из исте групе претече.<ref name=val3/>

Иако се Ибадити строго придржавају [[Шеријат|шеријата]], у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.<ref name=haw201>{{Citecite book|author=[[Donald Hawley]]|title=Oman|edition=Jubilee|location=Kensington|publisher=Stacey International|year=1995|isbn=978-0-905743-63-9|pages=201}}</ref>

Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{cite book|author=Uzi Rabi, ''|title=The Emergence of States in a Tribal Society: Oman Under Saʻid Bin Taymur, 1932-1970''. [[Истбурн]]: [[|location=Eastbourne|publisher=Sussex Academic Press]]. {{page|year=2006|isbn=978-1-84519-080-4|pages=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|Омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 11.</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy'', pp. 24. [[Санта Моника]]: [[RAND Corporation]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=.</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy'', pp. 24. [[Санта Моника]]: [[RAND Corporation]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>Daniel McLaughlin, ''Yemen and: The Bradt Travel Guide'', pp. 203. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5|pages=. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>Diana Darke, ''Oman: The Bradt Travel Guide'', . Гилфорд: Brandt Travel Guides. {{page|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0|pages=. Гилфорд: Brandt Travel Guides. {{page|year=2010|isbn=978-1-84162-332-027}}</ref><ref name=haw200>Donald {{harvnb|Hawley, ''Oman'', |1995|pp. =200.}}</ref>

Током 8. века да ибадити успостављају [[имамат]] у унутрашњем простору Омана. Позиција је била изборна, за разлику од сунитских и шиитских династија где је важило правило наслеђивања.<ref name=haw201/><ref name=carter103>J. R. C. Carter, ''Tribes in Oman'', . [[Лондон]]: Peninsular Publishers. {{page|year=1982|isbn=978-0-907151-02-9|pages=. [[Лондон]]: Peninsular Publishers. {{page|year=1982|isbn=978-0-907151-02-9103}}</ref> Ови имами вршили су политичке, духовне и војне функције.<ref>''[http://memory.loc.gov/frd/cs/omtoc.html#om0052 Студија државе: Оман]'', chapter 6 Oman – Government and Politics, section: Historical Patterns of Governance. [[US Library of Congress]], 1993. Присзтупљено 08-04-2015</ref>

* Бог се неће показати муслиманима Судњег дана, веровање које деле са шиитима. Сунити верују да ће муслимани видети Бога Судњег Дана.<ref>{{cite web|url=http://qa.sunnipath.com/issue_view.asp?HD=7&ID=6259&CATE=24|title=Seeing God in dreams, waking, and the afterlife.|author=Muhammad ibn Adam al-Kawthari |date=Август 23,. август 2005 |accessdate=Април8. 08,април 2015}}</ref>

По њиховом уверењу следећи легитимни халиф био Абдулах Бин Вахб Ал-Расиби, вођа хариџита који су се окренули против Алије за његово прихватање арбитраже са Муавијом.<ref name=val10/> Сви халифи од Муавије па надаље се сматрају тиранима осим Омера ибн Абд ел Азиза, за кога не мисле тако. Бројни ибадитски лидери признати су као истински имами, укључујући Абдуллаха ибн Јахја ел Киндија из Јужне Арабије и имами из династије Рустамид из [[Северна Африка|северне Африке]]. Традиционално, конзервативни омански ибадизам одбацује монархију и наследно правило,<ref>Hasan M. Al-Naboodah, "Banu Nabhan in the Omani Sources." Taken from ''New Arabian Studies'', vol. 4, . Eds. J. R. Smart, G. Rex Smith and B. R. Pridham. [[Exeter]]: [[University of Exeter Press]]. {{page|year=1997|isbn=978-0-85989-552-1|pages=. Eds. J. R. Smart, G. Rex Smith and B. R. Pridham. [[Exeter]]: [[University of Exeter Press]]. {{page|year=1997|isbn=978-0-85989-552-1186}}</ref> и изабрани су ибадитски лидери.<ref name=carter103/> Упркос горким верским споровима свуда, ибадити су реалисти и верују да разлог и политичка целисходности морају очеличити идеалну исламску државу.<ref name=haw201/>

Фикх или судска пракса ибадита је релативно једноставна. Апсолутна власт се даје Кур'ану и хадису; иновације прихваћени на основу кијаса или аналогног закључивања, су одбачене као новотарије (Bid‘a) од стране ибадита. По овоме се разликују од већине сунита,<ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States'', pp. 21.</ref> али се слажу са већином шиита,<ref>Mansoor Moaddel, ''Islamic Modernism, Nationalism, and Fundamentalism: Episode and Discourse'', pp. 32. [[Чикаго]]: [[University of Chicago Press]], 2005.</ref> као и захирити и ране ханбалитске школе суфизма.<ref>[[Camilla Adang]], ''This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority, pp. 15. Taken from ''Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies''. Ed. [[Gudrun Krämer]] and Sabine Schmidtke. [[Leiden]]: [[Brill Publishers]]. {{page|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6|pages=.</ref> али се слажу са већином шиита,<ref>Mansoor Moaddel, ''Islamic Modernism, Nationalism, and Fundamentalism: Episode and Discourse'', pp. 32. [[Чикаго]]: [[University of Chicago Press]], 2005.</ref> као и захирити и ране ханбалитске школе суфизма.<ref>[[Camilla Adang]], ''This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority, pp. 15. Taken from ''Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies''. Ed. [[Gudrun Krämer]] and Sabine Schmidtke. [[Leiden]]: [[Brill Publishers]]. {{page|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6}}</ref><ref>[[Christopher Melchert]], The Formation of the Sunni Schools of Law: 9th-10th Centuries C.E., pp. 185. Leiden: Brill Publishers, 1997.</ref><ref>[[Chiragh Ali]], The Proposed Political, Legal and Social Reforms. Taken from Modernist Islam 1840-1940: A Sourcebook, pp. 281. Edited by [[Charles Kurzman]]. [[Њујорк]]: [[Oxford University Press]], 2002.</ref>

Муслимани ибадити чине већину (око 75%) становништва у Оману. Као резултат тога, Оман је једина земља у муслиманском свету са ибадитски-већинском популацијом.<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mu.html#People |title=CIA - The World Factbook |publisher=[[Central Intelligence Agency]] |date=5 јун 2013 |accessdate=08 април 2015}}</ref> Рано средњовековна династија Рустамид у Алжиру биола је ибадитска,<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/418538/North-Africa/46485/The-Rustamid-state-of-Tahart#ref487567 Рустамидска држава Тахарт]. Приступљено 08 април 2015.</ref> и избеглице из престонице Тиарет основали су ибадитску заједницу у Северној Африци која постоји и данас у М'забу.<ref>{{Cite web|url=http://www.ovpm.org/en/algeria/ghardaia|title= Ghardaïa, Algeria|accessdate = 8. 4. 2015.|publisher=Organization of World Heritage Sites}}</ref> [[Мозабити]], Берберска етничка група у М'забу, су ибадити.<ref>[http://www.ethnologue.com/language/mzb Tumzabt - [[Ethnologue]] (17th ed., 2013)]</ref><ref>{{cite book|last1=Ham|first1=Anthony |last2=Luckham|first2=Nana |last3=Sattin|first3=Anthony |title=Algeria|url=http://books.google.com/books?id=0hh0YF79430C&pg=PA153|year=2007|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74179-099-3|pagespage=153}}</ref><ref>Cyril Glassé, [[The New Encyclopedia of Islam]], pp. 39. [[Walnut Creek, California|Walnut Creek]]: [[AltaMira Press]], 2008.</ref> Ибадите можемо наћи и у [[Источна Африка|источној Африци]] (нарочито [[Занзибар]]), на Нафуса планинама [[Либија|Либије]], и Дјерба Острвима у [[Тунис]]у.