Велика Албанија — разлика између измена

'''Велика Албанија'''<ref>http://www.da.mod.uk/colleges/csrc/document-listings/balkan/07%2811%29MD.pdf,"as Albanians continue mobilizing their ethnic presence in a cultural, geographic and economic sense, they further the process of creating a Greater Albania. "</ref> је [[Иредентизам|иредентистички]] концепт земље за коју се сматра да чини националну домовину већини [[Албанци|Албанца]],<ref>{{cite news|last=Likmeta|first=Besar|title=Poll Reveals Support for 'Greater Albania'|url=http://www.balkaninsight.com/en/article/survey-greater-albania-remains-popular|accessdate = 27. 06. 2013.|date=17 November 2010|agency=[[Balkan Insight]]|quote=The poll, conducted by Gallup in cooperation with the European Fund for the Balkans, showed that 62 per cent of respondents in Albania, 81 per cent in Kosovo and 51.9 per cent of respondents in Macedonia supported the formation of a Greater Albania.}}</ref> заснован на данашњем или историјском присуству Албанаца на том подручју. Поред постојеће [[Албанија|Републике Албанија]], појам укључује области у саставу сусједних држава, и то: у [[Србија|Србији]] су то [[аутономна покрајина]] [[Косово и Метохија]] (самопроглашена [[Република Косово]]) и јужни дио [[Јужна и источна Србија|Јужне и источне Србије]] (међу Албанцима позната као [[Прешевска долина]]), у [[Црна Гора|Црној Гори]] јужни дио државе, у [[Грчка|Грчкој]] њен сјеверозапад тј. окрузи [[Префектура Теспротија|Теспротија]] и [[Превеза (округ)|Превеза]], као и остатак територије која се некада налазила у саставу [[Јањински вилајет|Јањинског вилајета]] (међу Албанцима област позната као [[Чамерија]]),{{sfn|Merdjanova|2013|pp=147}}<ref name="Kola">{{Cite book|last=Kola|first=Paulina|title=The Search for Greater Albania|publisher=C. Hurst & Co.|url=http://books.google.com/books?id=W_LV5RJe_EkC&pg=PA9&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref><ref name="Seton-Watson">{{Cite book|last=Seton-Watson|first=Robert William|title=The Rise of Nationality in the Balkans|publisher=Рипол Классик|url=http://books.google.com/books?id=rvUSAwAAQBAJ&pg=PA139&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref><ref name="Mazower">{{Cite book|last=Mazower|first=Mark|title=Ideologies and National Identities|publisher=Central European University Press|url=http://books.google.com/books?id=gE1c4wK-ASAC&dq=greater+albania+four+vilayets&source=gbs_navlinks_s}}</ref><ref name="Vaknin">{{Cite book|last=Vaknin|first=Samuel|title=After the Rain: How the West Lost the East|publisher=Narcissus Publishing|url=http://books.google.com/books?id=S4DfvYilTuAC&pg=PT106&dq=greater+albania+four+vilayets&hl=en&sa=X&ei=dkBJU4uCB6SQ5ASisoCAAw&redir_esc=y#v=onepage&q=greater%20albania%20four%20vilayets&f=false}}</ref> као и западни дијелови [[Република Македонија|Републике Македоније]].

 

 

Идеја о уједињењу настала је након [[Лондонски мир .|Лондонског мира]] 1913. године, када се отприлике половина територије и 40% становништва нашло изван [[Независна Албанија|новонастале државе]],<ref>Janusz Bugajski (2002). Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics in the Post-Communist Era. M.E. Sharpe. 1913. ISBN 978-1-56324-676-0. стр. 675.. Retrieved 29 May 2012. "Roughly half of the predominantly Albanian territories and 40% of the population were left outside the new country's borders"</ref> што Албанци гледају као неправду наметнуту од стране [[велика сила|великих сила]].

== Литература ==

* {{Cite book |ref= harv|last=Zolo|first=Danilo|title=Invoking Humanity: War, Law and Global Order|url=http://books.google.com/books?id=t7KNgpZRnM8C|year=2002|publisher=A&C Black|isbn=978-0-8264-5656-4|pages=24}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Bogdani|first=Mirela |authorlink= |author2=John Loughlin |year=2007|publisher=IB Taurus |location= |id=|url=http://books.google.com/books?id=32Wu8H7t8MwC&pg=PA230&dq=ethnic+albania&cd=4#v=onepage&q=ethnic%20albania&f=false |accessdate = 28. 05. 2010.|title=Albania and the European Union: the tumultuous journey towards integration |pages=230}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Jelavich|first=Barbara|title=History of the Balkans: Eighteenth and nineteenth centuries|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=1983|id=ISBN 0-521-27458-3 |url=http://books.google.com/books?id=qR4EeOrTm-0C&pg=PA361&dq=league+of+prizren|pages=361–65}}