Теорија књижевности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
 
==== Развој стилистике ====
Од половине XIX века код нас ће се појавити већи број дела која су се бавили стилистичким проблемима. „Код нас“, узимајући у обзир то време, мисли се на једно инхерентно и недовољно дефинисано говорно подручје као што је било српско (хрватско). Аналогно времену зачетка модерне стилистике (како се најчешће узима да је друга деценија ХХ века) поклапа се интеграција јужнословенских народа Срба и Хрвата у јединствену државну заједницу, у којој, коначно, долази до „приближавања“ два једнородна народа, често раздвајана различитим историјским утицајима моћних освајача Истока и Запада, под различитим верским патронатом али са вековном тежњом за културним, економским и, надасве, језичким јединством. Као и пре, тако и касније, до коначног распада, то јединство у језику ће имати своје различите етапе интеграције и дезинтеграције. Разлике које су се испољиле у домену језичке норме, често подупиране и нелингвистичким факторима, у престижности иѕмеђуизмеђу западне и источне варијанте, нису имале потребе да се испоље у стилистици.
Треба признати, осим покушаја да се у Загребу оформи једна фонолошка школа, није било организованијег изучавања стилистике на српскохрватском језичком подручју. Зато се само по себи намеће закључак да је ''стилистика слабо развијена и недовољно утемељена на српском језичком подручју''. Сматрало се да у другим областима науке о језику „има пречих послова“ које је требало да на својим леђима изнесу малобројни стручњаци за језик. Узимајући у обзир експанзију нових учења у свету, која често изазивају праву револуцију у лингвистичкој стилистици, како је остала по страни од главних догађаја који су обележили науку о језику у светским размерама, српској стилистици је преостало да преузме епигонску палицу и с релативно већим или мањим кашњењем подражава различита, често већ и застарела учења.