Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
'''Социјалистичка Република Хрватска''' је била једна од шест република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. На трећем заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ-а]], одржаном 8. и 9. маја [[1944]]. године у [[Топуско]]м основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је [[1946]]. године као '''Народна Република Хрватска''', а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом из 1963]]. године. Независност је стекла [[25. јун]]а [[1991]]. године. Већ [[25. јул]]а [[1990]]. назив је промењен у '''[[Хрватска|Република Хрватска]]'''.
 
Била је друга по величини (после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]) република СФРЈ, друга по броју становника (после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]) и друга по развијености ( после [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]]) . Главни град је био [[Загреб]]., а остали веци градови су били [[Сплит]], [[Дубровник]], [[Ријека]], [[Осијек]].
 
Конститутивни народи били су [[Хрвати]] и [[Срби]], а званичне народности: [[Мађари]], [[Чеси]], [[Италијани]], [[Словаци]], [[Панонски Русини|Русини]] и [[Украјинци]], али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.
 
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
 
== Историја ==
25

измена